OVO NISTE ZNALI o kragujevačkim legendama grupe SMAK
24
Ned, Nov

Kultura

10 zanimljivosti o grupi Smak koje možda niste znali

Ukoliko bi se kojim čudom u ovoj zemlji pratili svetski trendovi, pa da se o poznatim ličnostima iz popularne kulture snimaju biopici, to jest biografski filmovi, autorima filma o grupi Smak ne bi manjkalo materijala za scenario. Zaista, ne postoji bend u bivšoj državi oko kojeg je ispričano više mitova, posebno o lideru benda i gitaristi Radomiru Mihajloviću Točku, svojevrsnom gitarskom božanstvu ovih prostora, a biografija Smaka, je jedna od retkih pravih rok biografija, sa usponima i padovima, komešanjima, promenama postava, finansijskih krahova, i svime ostalim, dobrim i lošim, što su ovdašnji a i inostrani uslovi mogli da ponude.

Ipak, svrha današnjeg teksta, u kome listamo zanimljivosti o bendu, neće biti o stvarima kojima bi se bavila žuta štampa, već će pokušati da otkrije neke zanimljive, a malo poznate činjenice iz bogate istorije benda.

1. Ime grupe Smak nije skraćenica

Zabluda oko imena benda Smak je jedna od najpoznatijih u ovdašnjoj popularnoj kulturi. Naime, još od osnivanja benda, debata oko neobičnog naziva iznedrila je grešku da Smak zapravo znači „Samostalni Muzički Ansambl Kragujevac“. Tačna informacija je da se u vreme formiranja benda pripremao mjuzikl u kragujevačkom pozorištu pod nazivom „Smak sveta“, na temu Kragujevačkog masakra i pod uticajem mjuzikla „Kosa“ (ali nikad nije izveden), i upravo režiser tog mjuzikla je preložio članovima benda ime „Smak“. Tokom karijere u intervjuima, članovi benda su izjavljivali da je to bila šala, ali i da je bila neka vrsta zaštite od tadašnjeg režima, s obzirom na neuobičajenost i, delimično, subverzivnost tog naziva za tadašnje vreme. Više o ranom periodu Smaka možete pogledati u epizodi „Šumadijski bluz“ dokumentarca „Rokovnik“, Dušana Vesića i Sande Rančić u nastavku teksta.

2. Boris Aranđelović nije prvi pevač grupe Smak

I pored toga što se smatra originalnim pevačem Smaka, Boris Aranđelović nije prvi vokal benda, već četvrti. Naime, u prvoj postavi benda iz 1971. godine, kada su svirali obrade na igrankama po Kragujevcu, vokal benda je bio Slobodan Kominac Koma, ali kada je odziv postao slabiji, Kominac je napustio bend i zamenio ga je Čačanin Slobodan Jovanović Johan. Leta 1972. godine, bend sa Komincem je svirao u Dubrovniku i to bluz repertoar, a svirali su i kao predgrupa grupi Time. Po povratku u Kragujevac, bend uzima Milorada Petrovića Kimija za vokala, sa kojim pobeđuje na požarevačkoj gitarijadi, ali se ubrzo opet okuplja sa Komincem, kada prave i jedini zajednički zvanični snimak – u pitanju je rana verzija „Biske 2“ sa tekstom, koja je objavljena na komipalciji raznih izvođača „Leteća diskoteka“ Zorana Modlija iz 1977. godine. Oktobra 1973. u bend dolazi Boris Aranđelović, po povratku iz Australije, a na audiciji je izveo pesmu „Child in time“ grupe Deep Purple. Ostalo je istorija.

3. Biska instrumentali su dobili ime po čoveku koji je upoznao Točka sa Kepom

Mnogi koji se prvi put susreću sa grupom Smak, a i stariji fanovi znaju za čuvene „Biska“ pesme i instrumentale, a da pritom ne znaju otkud im to ime. Predrag Albić Biska je Čačanin koji je služio vojsku zajedno sa Kepom u Mostaru, i nakon što je čuo Kepina sviranje na bubnjevima, rekao mu je da mora da upozna Točka, svog daljeg rođaka, i da napravi bend sa njim. Po izlasku iz vojske, 23. aprila 1971. Točak i Kepa su se upoznali i ubrzo počeli sa zajedničkim radom. U Biskinu čast, za njegov 22 rođendan, Točak je iskomponovao ciklus od 22 stvari, pesama i instrumentala, a neke od njih su završile na albumima Smaka, i postale hitovi i klasici. Prvi singl benda „Živim ja“ je „Biska 13“, a njena B-strana je „Biska 16“; na prvom albumu su se našle „Biska 2“ i „Put od balona“, to jest „Biska 20“; na albumu ili „Stranice našeg vremena“ pesma ili „Ponoćni lovac“ je „Biska 18“, itd.

4. „Ulazak u harem“ je baziran na kompoziciji Točkova učitelja i slučajno je snimljen u obe verzije

Kompozicija „Ulazak u harem“ je kompozicija Točkovog učitelja Dragoljuba Jarakovića Jaraka, i, po točkovima rečima, ko je uspeo da je odsvira znao je da svira gitaru. Originalna verzija je u tzv. ruskom štimu i bazirala se na nekom muzičkom motivu sa Kosova, dok je Točak sa Smakom prearanžirao u verziju sa tzv. standardnim štimom. Smak je snimio „Ulazak u harem“ na nagovor kritičara Pece Popovića, i uz negodovanje Točka, ali je postala hit i izazvala pravu kontroverzu, kada je u isto vreme objavljena za dve različite izdavačke kuće. Originalna verzija u Jarakovom izvođenju je takođe slučajno snimljena, i to na nagovor prijatelja Dragoljuba Lukića Dude, koji ga je tajno snimao na skromnom magnetofonu dok je svirao. Ti snimci su objavljeni na albumu „Vreme serenada“ 2007. godine.

5. Solo „Bluz u parku“ je snimljen iz jednog pokušaja

„Bluz u parku“ je napisana u parku, na prvom zvaničnom okupljanju benda, nakon što je Kepina baka isterala „čupavce“ iz kuće, te su se relocirali u lokalni restoran, a zatim park. Tada je Točak odsvirao jednu bluz stvar, kasnije nazvanu po sećanju na taj događaj. Po skromnom mišljenju potpisnika ovog teksta, ali i nemalog broja istomišljenika, ovo je najbolje odsviran gitarski solo u domaćim okvirima, a pojedini detalji mu dodaju još više na značaju. Naime, ovaj solo je snimljen iz jednog pokušaja, bez ponavljanja i dosnimavanja, a sama činjenica da ga je odsvirao neko ko ima 24-25 godina, tek na početku svoje diskografske karijere, u uslovima koji nisu onakvi kakav je bend imao u periodu kada su snimali, recimo „Crnu damu“ ili „Stranice našeg vremena“, je pohvalno samo po sebi. Zanimljivo je, da je još jedna, još zahtevnija kompozicija sa prvog albuma takođe snimljena u jednom dahu, u pitanju je devetnaestominutni instrumental „Put od balona“.

6. EP „Satelit“ promovisan je na prvom redovnom putu JAT-a za Njujork

Verovatno najoriginalnija promocija nekog domaćeg izdanja u istoriji ovdašnje muzike, desila se na prvom redovnom letu JAT-a za Njujork, kada je Smak promovisao dvostruki sedmoinčni EP „Satelit“, tokom kog je bend čak uspeo da održi improvizovan nastup u avionu. U tom trenutku Smak su bili ne samo na bukvalnom vrhuncu planete, već i na vrhuncu karijere, ostavivši iza sebe čuveni nastup kao predgrupa Deep Purpla-a u Beogradu, pobedu na beogradskom BOOM festivalu, uspešni singl „Ulazak u harem“, istoimeni debi album sa srebrnim tiražom, i turneju po Istočnoj Nemačkoj. Pored toga što je sadržao klasike poput „Satelita“ i „Šumadijskog bluza“, ovaj EP je krasio i jedinstveni omot na sklapanje, iz kojeg je izlazila kartonska replika satelita. U Njujorku, bend je uspeo da poseti legendarni džez klub Village Vanguard, ali i kupi nove instrumente. Tokom posete snimljen je i dokumentarni film za televiziju Beograd, koji u celosti možete pogledati u nastavku teksta.

7. Dva albuma Smaka su objavljena na engleskom jeziku za inostrano tržište

Krajem 1977. godine, Smak su promovisali album „Crna dama“ na koncertu u Zagrebu, kada su ih upoznali predstavnici nemačkog izdavača Bellaphon Records (čiji je direktor bio Branko Živanović, čovek sa ovih prostora), koji su Smaku ponudili ugovor na pet godina, tokom kojih bi objavili 8 albuma. Smak su potpisali ugovor, a Točak i Boris su u Londonu dosnimili album „Crna dama“, sa tekstovima na engleskom jeziku, i taj album je objavljen 1978. godine kao „Black Lady“. Nemačko izdanje albuma je prodavano sa špilom karata, zbog tamo popularne kartaške igre istog imena, dok je za američko tržište album dobio potpuno nov omot. Strana kritika albuma je bila podeljena, sa negativnom recenzijom u Melody Maker i pozitivnom u Guitar Player-u, ali je, iz današnje perspektive, samo pojavljivanje tih recenzija uspeh sam po sebi. I naredni album, „Stranice našeg vremena“ je objavljen za istog izdavača sa drugačijim omotom i pod nazivom „Dab in the Middle“, ali usled sudskog spora izdavača sa gostom benda Davidom Mosom oko prava na ime albuma, i nezadovoljstvom članova benda tretmanom, ugovor sa Belafonom je sporazumno raskinut.

8. Dado Topić je intenzivno sarađivao sa bendom krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih

Kao što je opisano u ranijem delu teksta, Smak su svirali kao predgrupa grupi Time u leto 1972. godine, kada su i pozajmili opremu Time-u za taj nastup. Po Kepinim rečima, iz knjige „Nevdljive terazije Slobodana Stojanovića Kepe“, „Tajmovci“ su toliko bili oduševljeni nastupom Smaka, da nisu otišli ​​ni do šanka da popiju piće i predahnu, već su slušali Kragujevčane. Saradnja Dade Topića i Smaka je počela u vreme najveće krize benda, kada je Točak i kratkotrajno napustio Smak. Sa Topićem, Smak je snimio duet „Na Balkanu“, sa tekstom Marine Tucaković, koja je postala hit. Zatim je bend ušao u studio, i snimio LP „Rok cirkus“, na kojem je producent bio Topić. Konačno, Topić se pojavljuje kao vokal u pesmi „Zašto ne volim sneg“ (otpevavši vokale iz jednog pokušaja), sa istoimenog albuma. Nakon ovog albuma bend se zvanično raspada, a Točak i Topić nisu ostvarili želju da naprave zajednički bend nakon tog prvog raspada Smaka. U dokumentarcu o Točku, „Pokretna prošlost“ iz 2011. godine, zajedno su izveli unplugged verziju „Zašto ne volim sneg“, koja je posvećena Točkovom prerano preminulom bratu.

 

9. „Zajdi zajdi“ nije obrada makedonske narodne pesme

Pored zablude o imenu benda kao skraćenici, druga velika zabluda vezana za Smak je ubeđenje mnogih da je instrumental „Zajdi, zajdi“, čiji najpoznatiji snimak je u izvođenju grupe Smak sa albuma „Zašto ne volim sneg“, obrada tradicionalne makedonske pesme. Naprotiv, „Zajdi, zajdi jasno, sonce“ je pesma kompozitora i pevača Aleksandra Sarievskog, koji, pored toga što je bio sakupljač i prvi interpretator nekih makedonskih pesama, poput „Jovano, Jovanke“, „Aber dojde Donke“, „Uči me majko , karaj me „, radio je i autorsku muziku pod uticajem istih. Smakova verzija je po Kepinim rečima iz knjige „Nevidljive terazije Slobodana Stojanivića Kepe“, instrumental nije originalno trebalo da sadrži deonicu na bubnjevima, no, on je izaranžirao svoj deo sa 6/8 bluz ritmom, koji je dao nov ton celoj kompoziciji. Ista verzija pesme, našla se i na albumu filmske muzike, koju je Točak radio za film „Vizantijsko plavo“ iz 1993. godine, za koji je dobio i prestižnu nagradu Kristalna prizma.

 

10. Dejan Najdanović Najda je na audiciji za Smak otpevao pesmu „All Right Now“ grupe Free

Nakon koncertne turneje na kojoj je promovisao album sa muzikom iz filma „Vizantijsko plavo“, Točkov (i Kepin) tadašnji bend TEK je prerastao je u novu postavu Smaka, kojoj je bio potreban vokal. Iako su u početku hteli da za novog vokala uzmu Zvonka Pantović Čipija iz Osvajača, zbog sličnosti sa Borisovim vokalnim registrom, audicija za novog pevača Smaka održana je u beogradskoj sali bioskopa Kulturni centar, a ispitanik je bio Nišlija Dejan Najdanović Najda. On je tom prilikom perfektno izveo pesmu „All Right Now“ grupe Free (koju je i Smak izvodio u najranijoj fazi), i preuzeo ulogu novog Smakovog vokala. Smak sa Najdom je dobio na svežini i modernom izrazu, a mnoge pesme iz ranijeg perioda su dobile sasvim novo ruho u Najdinoj interpretaciji, a neke od njih su čak i nadmašile originalne verzije sa Borisom. Jedna od njih je i pesma „Cigansko srce“ koja se našla na najnovijem izdanju benda, EP-ju „Delfin“ iz 2012. godine.

Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu