Svešt. muč. Atinogen ep. Sevastijski

I mnoge hrišćane u gradu pohvata i pobi. Kad vide Atinogena i njegove učenike, on reče starcu, da prinese žrtvu idolima, da ne pogine kao što su i drugi hrišćani poginuli. Odgovorimu Atinogen: „o mučitelju, oni koje ti imenuješ poginulim nisu poginuli nego su na nebesima i likuju s angelima." Dirljiv je prizor bio kada je jedna košuta, koju je milostivi Atinogen svojom rukom hranio, pritekla k njemu i videći ga u bedi suze prolevala. I zverovi su gorski imali više sažaljenja prema mučenicima Hristovim nego neznabošci! Posle teških mučenja, pri kojima angel Božji ublažavaše mučenike, svi biše mačem posečeni, najpre sveštenici i satrudnici Atinogenovi, a po tom i sam Atinogen, i preseliše se u nebesnu domovinu, 311 god.
Sv. muč. Julija devica

Rodom iz Kartagene, od znamenita roda. Kada Persijanci pokoriše Kartagenu, mnogi narod bi odvučen u ropstvo. I sv. Julija bi uhvaćena i zarobljena i dopade u ruke nekom trgovcu u Siriji. Taj trgovac beše neznabožac. Videvši Juliju kao hrišćanku on je savetovaše više puta da se odrekne Hrista i postane jednoverna s njim, ali Julija nikako na to ne pristajaše. Pa kako Julija beše verna i pouzdana u službi, to je trgovac ostavi na miru i ne govoraše joj više o veri. Jednom trgovac natovari lađu robom, Uze Juliju sobom, i krete morem u daleke strane radi trgovine. Kada stigoše na Korziku, beše neki praznik neznabožački, i trgovac se pridruži skvernom žrtvoprinošenju, a Julija osta u lađi plačući što tolikoljudi žive u glupoj zabludi i ne poznaju istinu. No nekako neznabošci saznadu za nju, izvuku je iz lađe, i ako se njen gospodar tome protivio, i počnu je strašno mučiti. Odsekoše joj grudi i baciše na neki kamen, a po tom raspeše je na krst, na kome sv. Julija predade duh svoj Bogu. NJena smrt bude objavljena angelom Božjim monasima na obližnjem ostrvu Margariti (ili Gorgoni), i oni pređu i česno sahrane telo mučenice. Mnoga čudesa projavljivala su se na grobu sv. Julije kroz vekove i vekove, a i ona se sama nekima javljala iz onoga sveta. Česno postrada u VI stoleću. Posle mnogo godina htedoše verni sazidati novu crkvu, na jednom drugom mestu, u čast svete Julije, pošto stara crkva beše i tesna i oronula. Sabraše, dakle materijal: kamen, ciglu, pesak i ostalo što treba na tom novom mestu. Ali se dogodida noću uoči onog dana, kada su nameravali temelj položiti, sav onaj materijal beše nevidljivom rukom prenet do one stare crkvice. U nedoumici ljudi opet preneše materijal na ono novo mesto, no opet se dogodi isto: materijal se obrete na starom mestu pored stare crkve. I videše noćni stražari neku presvetlu devojku kako na belim volovima prevozi materijal ka staroj crkvi. Iz ovoga razumeše svi, da sv. Julija ne želi da joj se crkva zida na drugom mestu, te porušiše staru crkvu, i na tom istom mestu podigoše novu.
Sv. 15000 mučenika

Biše posečeni mačem za veru Hristovu u Persiji.
Sv. muč. Atinogen

Sastavljač večernje pesme: Sv!te tihій. Skončao za Hrista u ognju i udostojio se večne slave u carstvu Božjem.
Spomen šest Vaseljenskih Sabora

Ovaj zajednički spomen prvih šest Sabora vrši se one nedelje između 13 i 19 jula.