Vernici danas slave svetu prepodobnu mučenicu Fevroniju

Fevronija je bila ćerka senatora Prosfora iz Rima. Da bi izbegla brak, ona se posvetila Hristu i zamonašila na Istoku, u zemlji Asirskoj. U manastiru u kom se zamonašila njena tetka Vriena je bila igumanija.

Sin nekog velikaša, Lisimah imao je želju da oženi Fevroniju, ali kako je car Dioklecijan podozreo u njemu potajnog hrišćanina, poslao ga je da sa svojim stricem Selinom ode na Istok i tamo hvata i ubija hrišćane

Taj Selin je bio surov kao zver i svuda je, bez poštede, istrebljivao hrišćane. Lisimah je, sa druge strane, gde god mogao poštedeo hrišćane i sklanjao ih od svog zlog strica. Nakon što je napravio pustoš od hrišćana u Palmiri, Selin je došao u grad Sivapolj blizu kog je bio devički manastir sa pedeset isposnica, među kojima je bila i Fevronija.

Iako je imala tek dvadeset godina poštovali su je i u manastiru i u gradu zbog velike krotosti, mudrosti i uzdržljivosti. U tom manastiru važilo je pravilo blažene Platonide, ranije igumanije, da se svaki petak provodi samo u molitvana i čitanju sveštenih knjiga, bez ikakvog drugog reda. Vriena je odredila Fevroniju da čita sestrama sveštene knjige i to stojeći skrivena iza zavese, da lepota njenog lica ne bi, time što pleni, zamajavala druge.

Kad je Selin čuo za Fevroniju, naredio je da mu je dovedu. Kad sveta devica nije htela da se odrekne Hrista i pristane na brak sa smrtnim čovekom, naredio je da je šibaju, da joj odseku ruke, grudi, noge i na kraju da je poseku mačem.

Mučitelja je istog dana snašla strašna Božja kazna. U njega je ušao strašan bes i obuzeo ga je samrtni užas. U tom užasu udario je glavom u mermerni stub i pao je mrtav.

Lisimah je tad naredio da se ostaci Fevronijinog tela pokupe i odnesu u manastir gde će česno biti sahranja. Kasnije se krstio, sa mnogim drugim vojnicma.

Mošti svete Fevronije isceljivali su mnoge, a ona se javljala u dan njenog praznika i stajala je na svom uobičajenom mestu među sestrama. Sve sestre su je gledale sa strahom i radošću.

Fevronija se preselila u večno blaženstvo 310. godine, a 363, godine njene mošti su prenete u Carigrad.