POST (grč: νηστεία), sredstvo koje Pravoslavnom Hrišćaninu pomaže u izgradnji spasenja, a koje se sastoji u uzdržavanju od izvesne vrste hrane, od rđavih misli, želja i dela, kao i u umnožavanju molitava, dobročinstva, a isto tako i u revnosti upražnjavanja svih hrišćanskih vrlina. Cilj posta je očišćenje tela, jačanje volje, uzdizanje duše iznad tela, a iznad svega proslavljanje Boga i poštovanje njegovih svetih. Posteći, Pravoslavni verni narod se neprekidno podseća Hristovih stradanja, koje je On blagoizvoleo primiti na Sebe, za spasenje čovečanstva.
Prvu zapovest o postu nalazimo u Bibliji u priči o prvobitnom padu Adama i Eve, kada su oni prekršili Božiju zapovest da ne jedu sa drveta poznanja dobra i zla (1 Moj 2,17). Posle, u Starom i Novom Zavetu takođe se mnogo govori ο postu, kao božanskoj ustanovi i odredbi. U Starom Zavetu, Mojsije je postio 40 dana na Sinaju (ne jedući ništa), da bi se udostojio da od Boga primi Dekalog. Isto tako, i Novi Zavet je prepun primera posta. Gospod Isus Hristos je poput Mojsija postio 40 dana na Gori Kušanja, a postili su i Sv. Apostoli, kao i svi pravi Hrišćani. Jer, u Hrišćanstvu, prvi podvig koji stoji pred čovekom jeste ispunjenje prve Božije zapovesti, koju je Bog dao još našim praroditeljima u Raju. Α to je zapovest ο postu, tj. ο uzdržanju. Narušavanje zapovesti ο postu prvi je greh. Zato i prvi podvig čoveka u oslobođenju od greha, jeste držanje posta. Post je, dakle, prva neophodnost na putu našeg spasenja, a Crkva ga smatra kao vrlo važnu i značajnu ustanovu za duhovni i telesni život.
Dve strane posta
Post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od izvesnih jela i alkoholnih pića. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela. Telesni post je samo neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu duhovnu borbu protiv strasti, koje se raspiruju kroz telesne želje. Pošto telo zajedno sa dušom učestvuje u grehu, treba zajedno sa njom da učestvuje u naporima ka ponovnom zadobijanju vrlina. Stvarni duhovni post podrazumeva uzdržavanje od svake pohotljivosti. Sveti Oci su oduvek isticali duhovnu stranu posta, i pisali da sam telesni post Bog ne prihvata. Čak su ga nazivali "demonskim postom", jer i demoni ne jedu, a ne teže duhovnom usavršavanju. Pa je time onaj koji samo telesno posti, a ne pristupa duhovnom podvigu, identičan demonima. Duhovna strana posta uvek uključuje pojačane molitve, i kvalitativno i kvantitativno, i borbu za opšte unapređenje svih hrišćanskih vrlina.
Kategorije, vrste i podela posta
Po strogosti, ili načinu uzdržavanja, postovi se dele u pet kategorija:
Sirovi post: Potpuno uzdržavanje od svake vrste jela i pića (čak i vode). Na ovaj način se posti u prva tri dana Vaskršnjeg posta i na Veliki petak.
Suhojedenje - uzimanje suve hrane (u sirovom stanju), ili samo hleba i vode, jedanput na dan, i to u deveti čas (15:00 popodne).
Post na vodi - uzimanje jela pripremljenih na vodi, bez upotrebe ulja za kuvanje. Poznat i kao "strogi post" pred Pričešće.
Post na ulju - uzimanje jela pripremljenih na ulju, dva puta dnevno. Vino je dozvoljeno.
Post na ribi - uzimanje jela koja mogu da sadržavaju ribu, pripremljenih na ulju, dva puta dnevno. Vino je dozvoljeno. Ovo je najblaži način posta.
Dakle, i najblaži oblik posta podrazumeva uzdržavanje od sve hrane životinjskog porekla. Uzimanje hrane više od jedanput na dan, zove se ublaženje posta, a kada se uzimaju ulje i vino, tada se čini razrešenje posta.
Vrste razrešenja posta su četiri:
Razrešenje "na vino i ulje" - post na ulju.
Razrešenje "na ribu" - post na ribi.
Razrešenje "na jaja i mlečne proizvode" - beli mrs.
Razrešenje "na sve" - mrs.
Treba naglasiti da pored ustanove određenih dana i perioda posta od strane Crkve, regulisanje pitanja razrešenja za svakog vernika posebno se ostavlja rasuđivanju njegovog duhovnog oca, koji ponekad postupa sa snishođenjem, dakle prema slabostima čoveka i prema meri na korist njegove duše.
Jednodnevni postovi
Svaka sreda i petak tokom cele kalendarske godine, osim trapavih sedmica. Posti se na vodi ukoliko nije razrešeno drugačije. Na primer, u sredu Prepolovljenja i sredu Odanija Vaskrsa, posti se na ribi. Ako Petrovdan ili Velika Gospojina padnu u sredu ili petak, tada se post razrešava na ribu.
Usekovanje Sv. Jovana Krstitelja (29. avgust). Jede se jednom dnevno, na vodi.
Krstovdan (14. septembar). Jede se jednom dnevno, na vodi.
Navečerje Bogojavljenja (5. januar). Jede se jednom dnevno, na vodi. Ako padne u subotu ili nedelju, posti se na ulju i vinu.
Višednevni postovi
Višednevni postovi su oni postovi koje je Crkva ustanovila pred velike praznike. Postoje četiri višednevna posta, smeštena u četiri godišnja doba:
proleće - Veliki post (Časni, Vaskršnji, Velika četrdesetnica)
leto - Petrovski post (Post Svetih Apostola)
jesen - Gospojinski post
zima - Božićni post (Mala četrdesetnica)
Lični ili zavetni post
To su postovi koje pojedini verni poste radi pojačanja svoje pobožnosti, ili usled epitimije, ili usled zavetovanja nekom od Svetih. Crkva odobrava i takvu vrstu posta, ali je u takvim slučajevima poželjno posavetovati se sa nadležnim parohom ili duhovnikom, i postupiti po njihovim savetima.
Trapave sedmice
To su sedmice u kojima je razrešen redovni post sredom i petkom. Ima ih ukupno pet:
Sedmica koja počinje Nedeljom ο mitaru i fariseju
Siropusna nedelja - nedelja pred početak Vaskršnjeg posta. Jede se sve sem mesa - beli mrs.
Svetla nedelja - nedelja po Vaskrsu
Duhovska nedelja - nedelja po Duhovima
Dani između Božića i Krstovdana (25. decembar - 5. januar)
Vaskršnji post
Post na vodi
Naziva se još i Veliki post (zbog posebne važnosti, ali i dužine trajanja), Časni post (zato što obuhvata vreme stradanja Hristovog i Njegovog razapinjanja na Časni krst), Velika četrdesetnica (zato što je ukupno trajanje posta četrdeset dana). Traje od Čistog ponedeljka do Lazareve subote. Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana - najduži u toku godine, i završava se praznikom Vaskrsenja.
Prva nedelja posta zove se Čista. Druga nedelja je Pačista. Treća nedelja je Krstopoklona, jer se vernicima koji su stupili u podvig posta, iznosi Časni krst na jutrenju na poklonjenje i celivanje. Četvrta nedelja je Sredoposna, jer je to vreme sredine posta. Peta nedelja posta se naziva Gluvna. U toku te nedelje se ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi se ne započinju. Šesta nedelja je Cvetna. Tako je nazvana po cveću i zelenim grančicama koje su deca i građani bacali pred Hrista pri Njegovom ulasku u Jerusalim.
Sedma, poslednja sedmica pred praznik Vaskrsenja je Strasna ili Velika nedelja. Najznačajniji dan u toj nedelji je Veliki petak, jedini dan u godini kad u Pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja, već se samo popodne drži opelo razapetom Isusu Hristu. Tom prilikom, jedini put u godini, iznosi se plaštanica u koju je starac Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo posle skidanja sa krsta.
Način posta
Posti se na vodi, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava ulje i vino. Na Blagovesti (ukoliko ne padnu u Strasnu sedmicu) i Cveti, dozvoljna je riba. Dodatno razrešenje na ulje i vino je i na Obretenje glave Sv. Jovana Krstitelja i na Mladence. Prva tri dana ovog posta (ponedeljak, utorak i sredu), do svršetka Liturgije pređeosvećenih darova, ništa se ne jede. Ko to ne može, jede hleb i tečnost (čaj ili kompot) i to tek posle večernje službe. Na Veliki četvrtak, jede se jednom dnevno i to posle svršetka Svete Liturgije. Na Veliki petak se ne jede ništa. Na Veliku subotu, po završetku Liturgije hleb i voda (suhojedenje).
Post Strasne sedmice
Iza Vaskršnjeg posta, koji se završava u petak šeste sedmice posta (pred Lazarevu subotu), dolazi Strasna sedmica, u koju se isto posti, posvećena stradanju i smrti Gospoda Hrista, a po zapovesti Njegovoj da će doći "...dani kad će se oteti Ženik od njih, i onda će postiti u one dane" (Lk 5,35). U Apostolskim ustanovama o ovom postu piše: "Neka se ovaj post vrši pre posta Pashe (Strasne sedmice), počinjući od drugog dana sedmice (ponedeljka), a završavajući se u petak: zatim počinjite svetu sedmicu Pashe (stradanja Hristovih), posteći sa strahom i trepetom u svo njezino vreme, svakodnevno prinoseći molitve zbog sagrešenja."
Dakle, u Apostolskim ustanovama, Veliki post je naznačen kao: Velika četrdesetnica na koju se nastavlja post Strasne sedmice. Sv. Epifanije Kiparski za ovaj post kaže: "Četrdesetnicu, do sedam dana pre Pashe, Crkva obično provodi u postu. Osim toga, i šest dana Pashe (Strasnu sedmicu) sav narod provodi u suhojedenju."
Gospod Isus Hristos je postio četrdeset dana i noći.
Mlada Hristova Crkva nastavila je s poštovanjem propisa ο jevrejskom postu, ali mu je pridodala duhovnu kategoriju, koja proističe iz sveukupnog Hristovog učenja.
Hristovi učenici su na prvom misionarskom putovanju rukopolagali prezvitere uz molitvu i post. Bez obzira na to koliko je Apostol Pavle inače iznuravao svoje telo na putovanjima, sam je više puta nalagao post na sebe.
Post kao ustanovu, Crkva je očuvala do danas, odredila nove posne dane u sedmici, kao i nova godišnja doba za post, u vezi sa značajnim događajima iz života Gospoda Hrista (Božićni i Vaskršnji post), Bogorodice (Gospojinski post) i Apostola (Petrovski post), sve u cilju duhovnog rukovođenja i izgrađivanja svojih vernih.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
