Danas su Sveta tri Jerarha

A ovaj zajednički praznik ustanovljen je u XI veku za vreme cara Aleksija Komnena. Jednom nasta odnekuda raspra u narodu oko toga, ko je od ove trojice najveći. Jedni uzdizahu Vasilija zbog njegove čistote i hrabrosti; drugi uzdizahu Grigorija zbog njegove nedostižne dubine i visine uma u bogoslovlju; treći uzdizahu Zlatousta zbog njegove čudesne krasnorečivosti i jasnoće izlaganja vere. I tako, jedni se nazvaše vasilijani, drugi grigorijani, a treći jovaniti. No promislom Božjim ovaj spor bi rešen na korist crkve i na još veću slavu trojice svetitelja. Episkop evhaitski Jovan (14. juna) imade jednu viziju u snu, naime: najpre mu se javiše svaki od ova tri svetitelja, napose u velikoj slavi i neiskazanoj krasoti, a potom sva tri zajedno. Tada mu rekoše: "Mi smo jedno u Boga, kao što vidiš, i ništa nema u nama protivrečno... niti ima među nama prvog ni drugog". Još posavetovaše svetitelji episkopa Jovana da im on napiše jednu zajedničku službu i da im se odredi jedan zajednički dan praznika. Povodom ovoga divnog viđenja spor se reši na taj način što se odredi 30. jan. kao zajednički praznik za sva tri ova jerarha. Ovaj praznik grčki narod smatra ne samo crkvenim nego i svojim najvećim nacionalnim i školskim praznikom.

Sveštenomučenik Ipolit, episkop rimski

Postradao za veru u vreme Klavdijevo. Kada u Rimu devica Hrisija bi nemilostivo mučena za Hrista, tada se zastupi za nju pred mučiteljima sveti Ipolit i izobliči mučitelje. Zbog toga protesta i on bi stavljen pod sud, suđen i osuđen na smrt posle dugih istjazanja. Vezaše mu i noge i ruke i potopiše ga u moru. S njime i Hrisijom postrada još dvadeset mučenika. Postrada sveti Ipolit 269. godine.

Sveti mučenik Teofil Novi

Kao vojvoda cara Konstantina i Irine bi zarobljen od Agarjana i četiri godine držan u tamnici. Pa kada odbi sva navaljivanja muslimanska, da napusti veru hrišćansku, bi posečen mačem 784. godine i preseli se ka Gospodu.

Sveti Petar, car bugarski

Sin Simeonov, veliki poštovatelj svetog Jovana Rilskog. Učinio crkvu bugarsku nezavisnom od Carigrada i sačuvao Pravoslavlje u Bugarskoj od bogumila. Posle jednog neuspešnog rata sa Mađarima i Rusima umro 976. godine u pedeset šestoj godini života.