Očevi su poslednji porodični praznik u ciklusu koji prethodi Božiću.
Na ovaj dan, obred je bio isti kao i na Materice, samo sa očevima u glavnoj ulozi. Međutim, za razliku od majki, očevi se nisu tako lako dali vezati, i obično bi vezivanje trajalo kraće – prema tradicionalnom shvatanju, glavi kuće nekako nije priličilo da dugo bude u tako nemoćnoj poziciji.
Očevi bi obično danima unapred sakrivali sve konopce kako ih deca ne bi isekla, a deca bi pokušavala da ih nekako nabave, kako bi pripremljeno dočakala praznik. Na dan Očeva, najsigurnije je bilo uhvatiti oca na spavanju, a vezani otac bi po buđenju „grdio“ decu, i tobože ljut podelio bi im poklone kako bi ga što pre oslobodili.
Smatra se da ovaj praznik simbolizuju čvrste porodične veze, mir, slogu i međusobno poštovanje i pomaganje. Osim toga, veoma je značajan za samu decu, koja, kao glavni protagonisti, ravnopravno sa odraslima učestvuju u obredu, a na trenutke čak i simbolično preuzimaju kontrolu u kući, što je veoma korisno za njihov razvoj i samopouzdanje.
Oci, Materice i Detinjci su porodični praznici i za taj dan domaćice pripremaju svečani ručak na kom se okuplja cela porodica. Postoji i narodno verovanje po kome na Materice i na Oce nipošto ne treba obući već nošenu odeću već isključivo novu, kako bismo “čisti” ušli u Novu godinu i Božić.
Ovi praznici i običaji doprinose jačanju porodice, slozi u njoj, razumevanju, poštovanju između dece i roditelja, starijih i mlađih, što sve zajedno čini porodicu jakom i zdravom, a zdrava porodica je temelj društva, države i Crkve. Sutra se ne sme svađati. Treba pokloniti nešto svakom detetu koje uđe u vaš dom.