Zemljak, drug i prijatelj sv. Vasilija Velikog i drugih velikih svetitelja iz IV stoleća.
Amfilohije rano ostavi metež svetski i povuče se u jednu pešteru, gde kao otšelnik proživi u podvigu 40 godina. Dogodi se tada, te se uprazni episkopska stolica u Ikoniji, i Amfilohije čudesnim načinom bi izabran i posvećen za episkopa Ikonijskog.
Divan pastir i veliki branitelj čiste vere pravoslavne. Učestvovao na II Vaseljenskom Saboru 381. god. Revnosno se borio protiv Makedonija zločestivog, i protiv arijanaca i Evnomija. Lično molio cara Teodosija Velikog da izagna arijance iz svakog grada u državi. Car mu ne ispuni želju. Posle nekoliko dana opet se javi Amfilohije caru. Kada episkop bi uveden u odaju za primanje, car seđaše na prestolu, a do njega s desne strane seđaše sin mu Arkadije, koga Teodosije beše uzeo sebi za sacara. Ušavši Amfilohije sveti pokloni se caru Teodosiju, a na Arkadija, sina carevog, i ne obazre se kao da ga tu i ne bejaše.
Razgnevi se zbog toga car Teodosije veoma, i naredi da se Amfilohije odmah istera iz dvora. Tada reče svetitelj caru: "vidiš li, care, kako ne podnosiš beščešće sina; tako i Bog Otac ne trpi beščešće Sina Svoga, odvraća se s nenavišću od onih, koji hule Njega, i gnevi se na sve pristalice one proklete (Arijeve) jeresi”. Čuvši ovo car razumede zašto Amfilohije ne odade počast sinu njegovom, i udivi se mudrosti i smelosti njegovoj.
Između mnogih drugih trudova sv. Amfilohije napisao je nekoliko knjiga o veri. Upokojio se 395. god. u dubokoj starosti i preselio se u život besmrtni.