Srpska pravoslavna crkva danas slavi Vavedenje Gospodnje, a Kragujevac tradicionalni vašar

Tri dana puta od Nazareta do Jerusalima za njih nije bio težak put. Skupili su se i mnogi rođaci Joakimovi i Anini i uzeli učešće u ovoj svetkovini u kojoj uzimaju učešća nevidljivo i anđeli Božji. Sve device sa zapaljenim svećama u rukama, pa onda Presveta Deva, vođena s jedne strane ocem svojim, a sa druge majkom, išle su u prvim redovima. Deva je bila ukrašena carskim blagoljepnim odećama i ukrasima, kao što i priliči kćeri carevoj i nevesti Božjoj. Za njima pođoše i grupa srodnika i prijatelja, svi sa zapaljenim svećama. Pred hramom beše 15 stepenika.
Roditelji podigoše Devu na prvi stepenik, a ona onda sama brzo izađe do vrha gde je srete prvosveštenik Zaharija, otac svetog Jovana Preteče, i uzevši je za ruku uvede je ne samo u hram nego u Svetinju nad Svetinjama, u koju niko nikada nije ulazio osim arhijereja i to jedanput godišnje.
Sv. Teofilakt Ohridski govori da je Zaharija „van sebe bio i Bogom obuzet" kada je Devu uvodio u najsvetije mesto hrama, iza druge zavese, inače se ne bi mogao da objasni ovaj postupak. Tada roditelji prinesoše žrtvu Bogu prema zakonu, primiše blagoslov od sveštenika i vratiše se kući, a Presveta Deva osta pri hramu. I prebivaše ona pri hramu punih 9 godina. Kada su i roditelji njeni otišli iz ovoga sveta, Presveta Deva osta kao siroče i nije želela do smrti udaljavati se iz hrama niti stupati u brak. Kako to beše protivno i zakonu i običaju u Izrailju, to ona
po navršetku 12 godina bi data svetom Josifu, srodniku svome u Nazaret, da pod vidom obručnice živi u devstvenosti, te tako i da svoju želju ispuni i prividno zakon zadovolji. U to vreme nije bilo poznato u Izrailju za devojke zaveštane na devstvo do kraja života. Presveta Deva Marija beše prva takva doživotno zaveštana devojka i njoj posle sledovaše u crkvi Hristovoj hiljade i hiljade devstvenica i devstvenika.
 Praznik Vavedenje u našem gradu tradicionalno se proslavlja vašarom. Ova manifestacija ukrašava grad mnogim trgovcima i njihovom robom pristupačnom za sve moderniste i tradicionaliste.