Danas je post: Sveta prvomučenica Tekla, prep. Simon, sv. Kralj Vladislav i prep. David

Slušajući Pavla tri dana i tri noći Tekla se obrati potpuno veri Hristovoj i zavešta se živeti u devstvu. Videvši je majka, kako i ne gleda više na svoga verenika niti pomišlja na brak, poče je najpre savetovati a po tom tući i moriti glađu. Najzad je predade sudiji i zahtevaše, opaka majka, da je ognjem sažeže. Sudija je baci na oganj, no Bog je spase nepovređenu. Tada Tekla pođe za apostolom Pavlom, i dođe sa njim u Antiohiju. Privučen spoljašnom krasotom Teklinom nekakav starešina gradski htede je uzeti k sebi silom, no Tekla se iščupa iz njegovih ruku. Taj starešina optuži je knezu kao hrišćanku, koja se gnuša braka. Knez je osudi na smrt i baci pred zverove, no zverovi se ne taknuše tela svete device. Udivljen ovim upita je knez: „ko si ti, i kakva je sila u tebi, da ti ništa ne može naškoditi?" Odgovori mu Tekla: „sluškinja sam Boga živoga". Tada je knez pusti na slobodu, i ona pođe propovedati Jevanđelje, i uspe da obrati mnoge u veru istinitu, među kojima i neku uglednu i česnu udovicu Trifenu. Po tome se sv. Tekla, po blagoslovu apostola Pavla, udalji u jedno pusto mesto blizu Selevkije. Tu se ona dugo podvizavaše i iscelenjem bolesnika čudotvornom silom obraćaše mnoge u hrišćanstvo. Pozavideše joj lekari i vračari iz Selevkije, te poslaše neke mlade ljude, da je oskverne, nadajući se da će ona kad izgubi devičanstvo izgubiti i moć svoju čudotvornu. Tekla begaše od onih drskih mladića, i kad vide da će je uhvatiti, ona se pomoli Bogu za pomoć pred jednom stenom, i stena se rastupi i sakri ovu sv. devicu i nevestu Hristovu. I bi joj ta stena i skrovište i grob. O ovoj čudesnoj hrišćanskoj junakinji i svetiteljki veli sv. Zlatoust „čini mi se da vidim ovu blaženu devu kako prinosi Gospodu jednom rukom devstvo a drugom rukom mučeništvo".

Tropar (glas 4):

Naučivši se Pavlovom mudrošću, bogonevesna Teklo, i utvrdivši se u veri od Petra, bogozvana prvomučenice, pokazala si se i kao prvostradalnica među ženama. Ušla si u vatru, kao na blagocvetno mesto, i zveri se ustrašiše tebe, naoružane Krstom. Zato moli Hrista Boga, svehvalna, da spase duše naše.

Prepodobni Simon - Sveti Stefan kralj srpski prvovenčani

Krunisan za kralja u svojoj zadužbini Žiči od svoga brata i duhovnog oca sv. Save. Pobožan hrišćanin, mudar i miroljubiv vladalac, Stefan je sa sv. Savom uzdigao Pravoslavlje do velikog toržestva u narodu svome. Po njegovoj želji sv. Sava zamonašio ga pred smrt i dao mu ime Simon. Upokojio se u Gospodu 24. sept. 1224. god. Njegove čudotvorne mošti počivaju u Studenici. – Sv. David (najpre knez Dimitrije), sin Vukana, brata Stefanova. Sagradio manastir na Limu, gde se i sam zamonašio. – Sv. kralj Vladislav, sin kralja Stefana. Sagradio manastir Mileševo, gde je preneo iz Trnova mošti sv. Save. Odlikovao se neobičnom milosrdnošću prema bednim ljudima. Na novcu njegovog vremena on se potpisivao: „rab Hristov Vladislav".

Tropar (glas 3):

Boga si od mladosti zavoleo i skiptar države si uzdigao: Na zemlji si se sa hrabrošću podvizavao i zemnim blagom si nasledio Nebesko, darovano od Velikog Darodavca. Zaželevši se monaštva, i primivši ga, ubrzo si opet umro, i kao da si zaspao Gospod je sačuvao tvoje telo. Zato te molimo da moliš Hrista Boga, da spase nas koji poštujemo svetu uspomenu tvoju.

Sveti kralj Vladislav

Sin kralja Stefana Prvovenčanog. Sagradio manastir Mileševu, gde je preneo iz Trnova mošti Svetoga Save, strica svoga. Odlikovao se neobičnom milosrdnošću prema bednim ljudima. Na novcu njegovog vremena on se potpisivao „rab Hristov Vladislav". Mirno se upokojio na rukama svoga sinovca svetog kralja Milutina, i pogreben česno u njegovoj zadužbini manastiru Mileševi.

Prepodobni David - Dimitrije Nemanjić, knez Srpski

Dimitrije je bio najmlađi sin kneza Vukana i unuk Stefana Nemanje. Imao je titulu srpskog Župana. Sagradio je manastir u Brodarevu na Limu, gde se i zamonašio dobivši ime David. Crkva koju je podigao (Davidova crkva) se po svojim arhitektonskim odlikama izdvaja iz niza hramova tog vremena. Putovao je na pokloništvo u Sveti Grad Jerusalim. Mirno se upokojio u Gospodu i od Njega je proslavljen kao čudotvorac.

Sveta Tekla ravnoapostolna,
Od devica prvomučenica,
Telo beše duhu pokorila,
Duh i telo Hristu svemogućem,
Zato i njoj sve pokorno beše:
Oganj strašni, i zverovi ljuti,
I demoni, i ljudski neduzi –
Sve pokorno veri i čistoti,
Sve poslušno svetoj nevinosti,
Nevinosti Hristove neveste.
Nije l' majka blago preveliko?
Šta je majka – s Hristom poređena?
I verenik od zemlje sazdani
Prašina je pred slavom Hristovom.
I bogatstvo i zemna krasota –
San prolazni i vetar krilati.
Jedna stena samo večno stoji,
Vremena se ni bure ne boji,
To je ženik Tekle mučenice,
To je Hristos, Car nad carevima.
Sveta Teklo, Rajem obasjana,
Pomoli se Hristu Spasitelju,
I nas grešne od greha da spase.

RASUĐIVANjE

Svaki je svetitelj blizu onoga mesta gde se u pomoć priziva ili gde se praznuje i proslavlja svetinja njegova. Oni koji su vidoviti vide ih; oni koji nisu vidoviti neka veruju, i videće ih u svoje vreme. Sv. Kozma Zografski još kao mlad monah beše vidovit. Jednom o Blagoveštenju beše on došao sa još nekim monasima u man. Vatoped na slavu. Pa i za vreme službe u crkvi kao i za vreme obeda u trpezariji vide Kozma jednu ženu carske krasote i veličanstva, kako samovlasno sve raspoređuje, upućuje, a i sama uslužuje. I ne samo da je vide trenutno nego je gledaše dugo vremena kako u crkvi tako i trpezariji. Ovim viđenjem beše Kozma smućen i zaprepašćen, jer mu ne beše ni malo pravo što vide ženu u manastiru Svetogorskom. Kada ispriča svojim samonasima iz Zografa viđenje svoje negodujući na pristup žena u Svetu Goru, udivljeni monasi mu objasniše, da je to Carica Svete Gore, Presveta Bogorodica. I smućeno srce Kozmino ispuni se radošću velikom. – Toliko je vidovit bio sv. Kozma, da je docnije kao starac i otšelnik iz svoje pećine video dušu igumana Hilendarskog kako uzlazeći k nebu muči se da prođe kroz mitarstva, istjazavana od demona. Posla Kozma odmah nekoga da javi bratiji u Hilendar, da se mole Bogu za dušu igumana njihovog umrlog. To beše odmah posle jutrenje, tek što monasi sa igumanom behu izašli iz crkve. Čuvši poruku Kozminu, monasi se podsmehnuše govoreći, da njihov iguman tek što je otišao u svoju keliju da se sprema za liturgiju. No kad uđoše u keliju, nađoše igumana svoga mrtva.

SOZERCANjE

Da sozercavam greh cara Ohozije i kaznu Božju (II Dnev. 22), i to:
1. kako Ohozija činjaše što je zlo pred Gospodom; i udruži se sa grešnim domom Ahavovim;
2. kako bi pogubljen Ohozija sa mnogim srodnicima svojim.

BESEDA

o Bogu Duhu Svetom Proslavitelju
On (Duh) će me proslaviti, jer će od
mojega uzeti i javiti vam. (Jov. 16. 14).
Duh Sveti je ravnosilan Ocu i Sinu, i sve što može Otac, može i Sin, može i Duh Sveti. I sve što zna Otac, zna i Sin, zna i Duh Sveti. No po beskrajnoj ljubavi jednog prema drugom i po beskrajnoj mudrosti u pogledu domostrojstva spasenja ljudskog oni se naizmenično javljaju ljudima, s gledišta vremena. Kao što je Otac proslavio Sina, tako i Sin Oca, tako i Duh Sveti Sina. On će me proslaviti. Zar Sin Sebe nije proslavio? Jeste, ali ne u onoliko koliko je mogao nego samo u onoliko koliko su ljudi u to vreme mogli primiti i podneti. A vremenom Duh Sveti će otkriti još veću slavu Sina Božjega, kada On, Sveblagi, bude ispunio verne blagodatnim darovima Svojim. On će me proslaviti. Ove reči govori Gospod i za pouku nama, braćo, te da bi i mi, ako učinimo neko dobro delo, ostavili da nas drugi proslavlja a ne proslavljali sami sebe. Jer će od mojega uzeti i javiti vam. Ovim rečima objavljuje Gospod jedinstvo Duha Božjeg sa Njim a ne potčinjenost Duha. Pre toga rekao je: uputiće vas na svaku istinu. Pa da učenici ne bi pomislili, da Duh zna više istina negoli Sin, i da je prema tome Duh veći od Sina, On objavljuje, da će Duh od mojega uzeti i javiti vam. I Hristos je mogao uputiti učenike na svaku istinu, ali učenici u to vreme još nisu bili osposobljeni, da prime svaku istinu. Zato će ih Duh Sveti u svoje vreme uputiti na svaku istinu. No objavljujući im svaku istinu Duh ne će ništa objavljivati, što Sinu nije poznato, ili što je, još manje, suprotno znanju i volji Sina. Zato i veli Gospod: jer će od mojega uzeti i javiti vam. O čudesno jedinstvo Svete Trojice, o troplamena silo, svetlosti i ljubavi iz jednoga istoga ognja! O Trojice sveta i presveta, zažeži ljubav božansku u srcima našim. Tebi slava i hvala vavek. Amin.