Episkop šumadijski Gospodin Jovan danas u Bagrdanu

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja i praznuje: prepodobnog Atanasija Atonskog, svetog Sergije Radonješki.

Crkvene knjige o ovom prazniku pišu sledeće: Rođen u Trapezuntu od roditelja bogobojažljivih. Rano ostao siročetom, no Promislom Božjim neki vojvoda uze ga, dovede u Carigrad i dade ga tamo na nauke. Zbog krotosti i smernosti svoje bio ljubimac svih svojih vršnjaka. Pri dečjim igrama deca su birala ovoga za cara, onoga za vojvodu, a Atanasija za - igumana. Kao neko predskazanje! Svršivši škole, Atanasije (do postriženja Avramije) udalji se u pustinju Maleinsku, blizu Svete Gore, gde se podvizavaše kao učenik čuvenog tada Mihaila Maleina. Želeći još tešnjeg podviga, on se preseli u Svetu Goru na bezmolvije. No oko njega se počnu skupljati mnogi želatelji podvižničkog života, te on bi primoran da zida svoju slavnu Lavru. U tome mu obilno pomagahu carevi vizantijski. Najpre Nikifor Foka, koji je i sam nameravao povući se i zamonašiti se, a po tom Jovan Cimishije. Mnogobrojna iskušenja navaljivala su na Atanasija i od demona i od ljudi, no on je kao hrabri vojnik Hristov sve odolevao i pobeđivao svojom bezmernom krotošću i neprekidnom molitvom Bogu živome. Pun blagodati Božje, on se udostojio videti Presvetu Bogorodicu, koja čudotvorno izvede vodu iz stene i obeća mu biti zauvek ikonomisa (igumanija) manastira. U radu i u molitvi Atanasije je prethodio bratiji svojoj, i sve ih je voleo ljubavlju duhovnog oca i pastira. Smrt mu je došla iznenadno. Jednom se on podigao sa šestoricom monaha nad jednu novosagrađenu pripratu crkve, da pregleda zid, koji tada zidahu, no zid se provali i njih sve zatrpa. Tako skonča ovaj veliki svetilnik monaštva 980. godine. Posle smrti on se više puta javljao svojoj sabraći, bilo da uteši ili nakara.