U "Joakim Vujić" stiže predstava iz Vranja
24
Ned, Nov

Kultura

Na velikoj sceni „Joakim Vujić“ Knjaževsko srpskog teatra, u petak 26. septembra u 20 časova, gostuje pozorišna predstava „Autoputem“, Narodnog pozorišta iz Vranja.

Predstavu je režirala Ana Đorđević, a osnovna tema predstave je ono što se događa u pozorištu „iza scene“, tokom nastajanja predstave i šta od svega toga publika na kraju može da vidi, kao krajnji rezultat. Predstava kao da se igra motivima Majkl Frejna i njegovog dela „Iza kulisa“, jer dramatika međuljudskih odnosa u ciklusu stvaranja predstave ponekada prevazilazi intenzitet drame koja se odvija na sceni. Ova predstava je specifična po tome što se radnja odvija u našoj sredini, u savremenim okolnostima, u stanju egzistencijalne, moralne i kreativne krize kod starih bardova i primadona, koji se nisu ostvarili ulogama koje su želeli i krize identiteta mladih generacija, koje više nisu u mogućnosti da nađu mir i sigurnost u gradovima u kojima žive, već se stalno nalaze negde na autoputu, u potrazi za ostvarenjem profesionalnog i ličnog sna.

Ovo je „priča u priči“ i „pozorište u pozorištu“, komičan i tragičan put nastajanja predstave, čiji likovi predstavljaju direktora, bivšu i sadašnju primadonu, mlade glumce nerealizovanih snova i rediteljku, koja treba sve da „sklopi“ u funkcionalnu celinu. Rediteljka od stranca postaje deo celine i kako probe odmiču prelazi u zainteresovanog člana predstave, sve do činjenice da predstava koju pripremaju postaje zapravo ono što se odvija pred stvarnim gledaocem. Tako se „život“ i „umetnost“ mešaju sa egoizmom i sujetom, hroničnom besparicom i problemima pojedinca, tako i institucija kulture. Istovremeno, to je narativni glas „sveznajućeg pripovedača“, za koga se pretpostavlja da je to stvarni autor komada.U jednoj sceni rediteljka razbija fikciju direktnim obraćanjem publici, kada postavlja direktno pitanje gledaocima o njihovoj identifikaciji uživanja, senzualnosti i egzotike „Borinog Vranja“ i siromaštva i zaostalosti tzv. „Južne pruge“.

Ogoljena, minimalistička scenografija u središte postavlja glumca i pruža mu mogućnost izraza kojim će svedenost prostora dočarati brzim tempom, ritmom i pokretom. Likove karakterišu mimika, šimnka i kostim, koji ih istovremeno uvode u groteskno preuveličavanje.

Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu