Boba Mirjana Stojadinović: Zvučna izložba

U svojoj prvoj samostalnoj izložbi Inventar ličnosti 1998. godine u Galeriji SKC (Beograd) posvetila sam pažnju gradovima kojima pripadam: Beogradu, Sofiji, Somboru i Herceg Novom. Jedan od elemenata izložbe bili su audio-snimci ulica ovih gradova i plaže za Herceg Novi. Odluka da koristim zvuk bila je intuitivna – osećala sam da, kao umetnik, gradom mogu da se bavim samo u kombinaciji vizuelnog (crtež, fotografija), taktilnog (objekat), prostornog, tekstualnog i auditivnog. Kombinacija ovih elemenata nagoveštavala je moje druge radove koji su usledili.

U okviru Zvučne izložbe napravljen je izbor radova u kojima je zvuk korišćen kao medijum za doživljaj: Procep u celini, 2008. (16 min), Prostor za sobu, 2010. (8 min), Vodič kroz izložbe i gradove, 2010. (25 kraćih celina, ukupna dužina 30 min),Gradske metamorfoze ili Rez, 2012. (48 min), montirani audio-snimci serije diskusija iz projekta Umetnik kao publika, 2010–2013. (21 snimak, svaki 30 min).

Svi ovi radovi imaju narativnu strukturu – kao vizuelni umetnik zvuk koristim kao sredstvo za „pričanje priče“ i prenošenje doživljaja, kao i promišljanje okolnosti u kojima se nalazim. U radovima uglavnom koristim moj glas, ponekad tuđ, a ponekad oba. Glasovi i zvukovi snimani su posebno za ove radove. Audio je u radovima mišljen u kombinaciji sa videom, fotografijama ili prostornom instalacijom, ali on može da bude predstavljen i samostalno.

Procep u celini nastao je u sudaru dva sveta, onog iz koga sam 2008. godine otišla (Beograd, Srbija) i onog u koji sam došla (Roterdam, Holandija). U radu ženski glas meditira o načinima prevazilaženja sistemskog nasilja, glas „razmišlja naglas” o načinima na koje geopolitičke okolnosti formiraju ličnu percepciju ali nas i isto tako čine senzibilnijim prema okolnostima u kojima se zatičemo.

Prostor za sobu razmatra proces nastanjivanja, obitavanja prostora. Inspiracija za ovaj rad dolazi od arhitekte i pisca Adolfa Losa (Adolf Loos), ali budući da su stambeni enterijeri koje je Los realizovao u Beču i dalje privatni, oni za mene kao posetioca ostaju nedostupni. Rad ispituje mogućnost internalizacije prostora usredsređujući se na prostor u kome sam živela u Beču tri meseca.

Vodič kroz izložbe i gradove je interaktivan rad koji koristi audio sistem za informisanje i vođenje kroz prostor koji se koristi u turističkoj industriji (npr. u muzejima). Rad je zamišljen, a kada to okolnosti dozvoljavaju onda i izvođen, kao prostorna instalacija, tako što se na pod galerije postave brojevi koje publika, sa slušalicama na ušima, prati, aktivirajući odgovarajuću numeru uz odgovarajući broj na kome stoji. Bilo da smo napolje ili unutra, audio vodič objašnjava ono što vidimo, kao i ono što ne možemo da vidimo, ali što je upisano u prostor. Ovaj rad dotiče se slojeva memorije soba Galerije u kojima se nekada živelo, sećanja ljudi koji su nekada prošli kroz njih, ali isto tako umetničkih radova koji su bili prisutni u toku trajanja 25. Memorijala Nadežde Petrović, za koji je rad i pripreman. Koristeći prostor kao osnovnu referencu, audio vodičem ga dekonstruišem upravo pričama o vremenskim slojevima – bavim se tragovima vremena u prostoru i tragovima ljudi u drugim ljudima.

Gradske metamorfoze ili Rez su zapravo dve izložbe (Rez, Galerija Doma omladine Beograda, 2011. i Gradske metamorfoze, Galerija Nadežde Petrović, 2012). Povod za obe izložbe bila je činjenica da je Bulevar Kralja Aleksandra u Beogradu 2010. godine ostao bez više od četristo, većinom skoro stogodišnjih, stabala platana pod izgovorom rekonstrukcije Bulevara. Seča platana neposredni je povod za razmišljanje o tretiranju urbanog tkiva, memorije, faktičkog i emotivnog nasleđa Beograda u vremenu diskontinuiteta. Realizovani audio-materijal sa snimcima sećanja troje starosedelaca na Bulevar, njene stanovnike, običaje i atmosferu koja je tu bila, pruža nam gotovo ulazak u vremensku kapsulu.

Moj autorksi projekat Umetnik kao publika jeste izuzetak u ovom nizu radova i predstavlja montirane dokumentarne snimke serije diskusija među publikom. Ipak, zvuk, odnosno glas, je taj koji je medijum komunikacije, pa mi je u ovom smislu bilo važno da ih uvrstim u izložbu. Kroz ovaj projekat direktno sam se bavila publikom, njenim doživljajem i uzajamnom razmenom mišljenja, iskustava, doživljaja, asocijacija itd.

Moj glas u radovima uvek je bio nastavak tekstova koje sam pisala o/za/sa radovima. Na neobično direktan način snimanje sopstvenog glasa proizilazilo je iz potrebe za artikulisanjem misli i davanjem „glasa“ nečemu što bi ostalo implicitno ili možda čak i izgubljeno da je u radu bilo drugačije izraženo. Traženje i nalaženje (sopstvenog) glasa koji može da se obrati drugom je ono što je zajedničko svim radovima predstavljenim na izložbi.

Boba Mirjana Stojadinović (1977, Srbija/Bugarska).

Diplomirala i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (2006), magistrirala na Institutu Pit Cvart u Roterdamu i Fakultetu umetnosti u Plimutu (2008).
Od 1998. godine samostalno je izlagala u galerijama u Beogradu (SKC, DOB, Remont, FLU, REKS), Somboru (Galerija Kulturnog centra „Laza Kostić“), Zrenjaninu (Savremena galerija) i Čačku (Umetnička galerija Nadrežda Petrović).

Autor je i realizator aktuelnog projekta–foruma UMETNIK KAO PUBLIKA, serije javnih diskusija među publikom o odabranim umetničkim radovima http://razgovori.wordpress.com, u okviru kog je od 2010. godine održana 31 diskusija. Ove godine objavila je knjigu Umetnik kao publika: razgovori među publikom posvećenu projektu.

Učestvovala u brojnim grupnim izložbama, među kojima: Posledice / Promena kulturnih pejzaža, Tendencije angažovane post-jugoslovenske fotografije (Kulturni centar Beograda/Remont galerija, Beograd; Klovićevi dvori, Zagreb, 2013. / Narodni muzej Slovenije, Ljubljana, 2012. / Muzej PARKO, Pordenone, Italija, 2012); Intimni pejzaži (Flash Art Event, Milano, 2013); Lutajuće geografije (Nezavisni3, ArtVerona, Italija, 2012); Između realnog i realnosti, topografija javnog/privatnog prostora (Galerija Treći Beograd, Beograd, 2012); Italija/Srbija: Prolaz (Peraspera, Bolonja, Italija, 2012); Šta se dogodilo sa Muzejem savremene umetnosti? Neizložba dokumentacije, umetničkih intervencija i enterijera zgrade (Muzej savremene umetnosti, Beograd, 2012); Brisani prostor (Mikser na Belefu, Zgrada Beogradske Zadruge, Beograd, 2012); Grad u okviru serije Preslišavanje (Remont, Beograd, 2012); Kuća–kolekcija mladih srpskih umetnika (Palaco Forti, Galerija moderne umetnosti, Verona, Italija, 2011); PRIVATNO | JAVNO zauzimanje prostora –> pravljenje prostora (Skoplje, Makedonija, 2011), JA SAM TO ŠTO JESAM, 25. Memorijal Nadežde Petrović (Čačak, 2010), Beograd:Nemesta (Salon MSUB, 2009), PostDort (Dordreht, Holandija, 2008), My Travels with Barry (TENT, Roterdam, Holandija, 2008), i druge.

Dobitnica je Nagrade Memorijala Nadežde Petrović u Čačku (2010).
Boravila je u rezidencijalnom programu KulturKontakt u Beču (2011) i u rezidencijalnom programu Rondo u Gracu (2013).

Izložba će trajati do 4.aprila 2014. godine.