U Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu večeras će biti otvorena izložba povodom devedesetogodišnjice rođenja Mije Aleksića.
Izložbu “Mija Aleksić – Biti glumac”, autora Bobana Stefanovića, realizovao je Kulturni centar Gornji Milanovac, u saradnji sa Aleksićevom porodicom, Narodnim pozorištem u Beogradu, Radio-televizijom Srbije, Jugoslovenskom kinotekom, Narodnim muzejom Kragujevac i Muzejom pozorišne umetnosti Srbije.
Milosav Mija Aleksić rođen je 26. septembra 1923. godine u Gornjoj Crnući, osnovnu školu učio je u Vraćevšnici, a gimnaziju u Kragujevcu.
Počeo je da glumi na školskim priredbama, sa četrnaest godina, ali ga je scena u potpunosti opčinila nakon dolaska u Kragujevac, kada je odgledao “Zonu Zamfirovu”. Bio je siguran da je pozorište njegova sudbina, pa je u kragujevačkom teatru najpre počeo da cepa karte, da bi se onda pojavio kao statista u “ulozi” crnčeta a potom i kao pisarčić u “Devojačkoj kletvi”, što je bila njegova prva uloga.
Igrom slučaja je izbegao streljanje đaka u Šumaricama 1941. godine. U ratnim godinama se aktivirao kao skojevac i ilegalac, a 1944. godineotišao je u partizane zajedno sa još nekim, kasnije poznatim glumcima (Vasom Pantelićem, Dragomirom Felbom, Mihajlom Varagićem i Dušanom Popovićem).
Iako je po završetku rata upisao Pravni fakultet, ubrzo ga je napustio i zauvek se posvetio glumi. Igrao je u kragujevačkom pozorištu do 1949. godine, kada rešenjem Ministarstva prosvete postaje član Narodnog pozorišta u Beogradu. Jedno vreme je bio i član Jugoslovenskog dramskog, igrao je u Ateljeu 212 i na brojnim drugim scenama, ali je ipak najviše vremena proveo u Narodnom pozorištu, gde je dočekao i penziju.
U Narodnom pozorištu je debitovao ulogom Stražara u Šekspirovom “Hamletu”, a u bogatoj karijeri ostvario niz značajnih uloga. Bio je Pomet, Proka, Ževakin, Smerdjakov, Lebjatkin, Čeda Urošević, Kristofer Man, Tartif, Zganarel, Sirano, Vule Pupavac…
Bio je jedan od najsvestranijih glumaca nekadašnje Jugoslavije, koga je dobro poznavala publika od Makedonije do Slovenije. Najveću popularnost stekao je u serijama pedesetih i šezdesetih godina dvadesetog veka, koje je režirao Radivoje Lola Đukić, kao i radio emisijom „Veselo veče“. Igrao je u više od 60 filmova.
Za svoje pozorišno i filmsko stvaralaštvo dobio je najviša društvena priznanja i staleške nagrade – Oktobarsku nagradu, Sterijinu nagradu, Dobričin prsten, Zlatnog ćurana, Zlatnu arenu, Kristalnu prizmu, Nagradu za životno delo Festivala u Sopotu, Gran pri Ćele-kula, Priznanje – Živa legenda.
Mija Aleksić je preminuo u Beogradu, 12. marta 1995. godine.