Kada u nedelju bude spuštena zavesa na izbornu političku scenu, na bis će „izaći“ belgijski matematičar Viktor Dont. Zahvaljujući njegovom modelu za raspodelu mandata, koji je osmislio još tokom 19. veka, prebrojani glasovi biće pretvoreni u poslanička mesta u Skupštini.
Procene su da će strankama i koalicijama za preskakanje cenzusa biti potrebna podrška 200.000 birača, dok će manjinskim partijama za jednu stolicu u parlamentu biti dovoljno oko 13.000 glasova.
Kad kutije budu ispražnjene, prvo se utvrđuje koje su liste preskočile cenzus od pet procenta ili prirodni prag, a ostali glasovi se brišu. Nakon toga upisuju se rezultati svih koji učestvuju u raspodeli mandata i ti brojevi se dele sa ciframa od jedan do 250, koliko ima mesta u parlamentu. Od dobijenih rezultata pravi se tzv. Dontova matrica, gde se izdvaja 250 najvećih količnika. Stranke i koalicije dobijaju onoliko mandata koliko imaju zaokruženih koeficijenata.
Programski direktor CeSID Đorđe Vuković kaže da liste koje budu malo iznad cenzusa mogu da računaju na 12 ili 13 mandata:
Može se dogoditi da dobiju i više mesta ukoliko bude dosta „bačenih“ glasova, odnosno ukoliko više lista ne pređe izborni prag. Tada se može dogoditi i da stranke koje uđu u Skupštinu procentualno dobiju mnogo više poslanika, nego glasova.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
