Dačić: Zajednica srpskih opština uprkos potezima Prištine

Obraćajući se predstavnicima država-članica Saveta bezbednosti UN, Dačić je objasnio da se Priština nije trudila da stvori pogodnu klimu, a često ni osnovne uslove da Srbi izađu na lokalne izbore.

"U takvoj atmosferi nije bilo lako lobirati za izbore, a još manje izaći na njih. I pored svega toga, Vlada Srbije je izuzetno zadovoljna činjenicom da je u srpskim opštinama glasalo više od 45.000 birača", rekao je Dačić na sednici Saveta bezbednosti UN.

Iako smo se veoma često susretali sa zabranama dolaska najviših državnih funkcionera na Kosovo i Metohiju, ipak smo uspeli da motivišemo Srbe da izađu na lokalne izbore, dodao je on.

Srpski premijer je apelovao na Prištinu i međunarodne činioce da obezbede uslove za održavanje drugog kruga lokalnih izbora u opštinama sa srpskom većinom, kako se ne bi ponovilo grubo kršenje izborne procedure kao što je bio slučaj 3. novembra.

"Još jednom oštro osuđujemo nasilje koje je u Mitrovici dovelo do ponavljanja prvog kruga, i ističemo rešenost Beograda da, koliko je u njegovoj moći, pomogne u privođenju izgrednika pravdi", rekao je Dačić.

On je izrazio zadovoljstvo zbog uspeha ponovljenog prvog kruga glasanja u severnoj Kosovskoj Mitrovici, koje je proteklo bez ikakvih incidenata.

Ipak, Dačić je ukazao da je "ostalo nejasno zašto je OEBS tražio da se prebrojavanje glasova obavi van Kosovske Mitrovice u sredini gde žive Albanci kada za to nije bilo nikakvih razloga".

Dačić je podsetio da iako su vrlo precizno u Briselu ugovoreni svi detalji predizbornog procesa, uoči glasanja je bio neophodan još jedan sastanak kako bi se još jednom utvrdila već odavno utvrđena listu uslova, jer Priština u međuvremenu skoro nijedan nije ispunila.

Kako je naveo, Priština nije spremila statusno neutralne glasačke materijale, član Centralne izborne komisije iz redova srpske zajednice nije bio izabran na vreme, najvećem broju raseljenih lica praktično je onemogućeno da glasaju, nije uređen ni pravni okvir koji bi olakšao formiranje ZSO, a kandidati srpske manjine zastrašivani su na različite načine.

Dačić је poručioda je Srbija čvrsto opredeljena da aktivno i konstruktivno nastavi razgovore sa Prištinom na svim nivoima, kao i za primenu do sada postignutih dogovora i da očekuje da s tim u vezi i Priština uloži dodatne napore.

Dačić je, obraćajući se predstavnicima članica Saveta bezbednosti UN, izrazio očekivanje i da se Priština uzdrži od jednostranih poteza koji mogu ugroziti dalji tok dijaloga i destabilizovati bezbednosnu situaciju u pokrajini.

On je podsetio je da je za proteklih godinu dana došlo do krupnih političkih pomaka, da je postignut Prvi sporazum o normalizaciji odnosa, ali da on ne znači previše ako nije praćen doslednim sprovođenjem dogovora.

"Srbija je tokom dijaloga, kao što su potvrdili mnogi međunarodni zvaničnici, a navedeno je i u izveštaju generalnog sekretara, pokazala visok nivo fleksibilnosti i uložila značajne napore verujući da pregovarački proces može da dovede do dugoročnog i opšteprihvatljivog rešenja."

Vlada je, rukovodeći se željom olakša svakodnevni život srpskog stanovništva, pozvala Srbe s Kosova da na lokalnim izborima delegiraju svoje predstavnike u ZSO, koja bi bila njihov legitimni predstavnik u razgovorima sa Beogradom i Prištinom, jer smatra da je to jedini put do trajnog i održivog rešenja, i da takva legalizacija statusa kosovskih Srba pred međunarodnom zajednicom osnažuje njihov položaj.

Priština, kako je rekao, još nije preduzela potrebne korake u ključnim oblastima, kao što su usvajanje legislative u skladu sa dogovorima dve strane postignutim u Briselu (Zakon o amnestiji, Zakon o budžetu, Zakon o lokalnoj samoupravi), ispunjavanje obaveza iz različitih sporazuma, uspostavljanje nove mreže pravosudnih organa, imenovanje članova Tima regionalne komande policije na severu KiM...

Premijer je, takođe, naveo da se za skoro 15 godina, po podacima UNHCR, od juna 1999. do danas, na KiM se vratilo ukupno 18.000 povratnika od oko 230.000 koji su napustili svoje kuće, od čega je najviše 4.000 tzv. održivih povratnika, a da posebno zabrinjava činjenica da je u 2013. zabeležen izrazit pad broja povratnika na KiM u odnosu na prethodne godine.

On je naveo da je Kosovska agencija za privatizaciju u poslednjem krugu privatizacije, tokom septembra, na prodaju je stavila i Hladnjaču Šilovo u kojoj je smešten kolektivni centar za interno raseljene iz Kosovskog Pomoravlja.

"Sve ovo ukazuje da na Kosovu i Metohiji sistem vladavine prava i dalje nije uspostavljen, i ne postoji adekvatna zaštita ljudskih prava, a naročito prava manjina", ističe Dačić.

Slučaj Fatmira Ljimaja, bivšeg ministra za transport u kosovskoj Vladi i njegovih saradnika koji se terete za ubistva, mučenje i ugrožavanje zdravlja srpskih i albanskih civila i ratnih zarobljenika u bazi OVK u selu Klečka, "jasno govori o slabosti pravosuđa na KiM i uticaju političkih moćnika, većinom regrutovanih iz redova nekadašnje OVK, na celokupan politički, pravni i društveni sistem na KiM, uključujući i međunarodnu pravosudnu komponentu", ističe Dačić.

Srbija je neprijatno iznenađena odlukom o oslobađanju Ljimaja, ali se nada da će tužilac EULEKS-a na nju uložiti žalbu, rekao je Dačić.

On je takođe dodao da Beograd još jednom ističe značaj potpune i efikasne istrage optužbi za trgovinu ljudskim organima, koje su sadržane u izveštaju Dika Martija.

Naglasivši da dijalog u Briselu ima statusno neutralni karakter, i da želja za normalizacijom odnosa sa Prištinom ne znači promenu stava o neprihvatanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, Dačić je izrazio očekivanje da će svi problemi biti predmet nastavka dijaloga u Briselu 5. decembra.

Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN Farid Zarif ocenio je večeras da će predstojeći period biti od ključnog značaja ne samo za učvršćivanje rezultata lokalnih izbora na Kosovu i napretka ostvarenog u dijalogu Beograda i Prištine, već i za napredovanje Srbije i Kosova na putu ka EU.

"Formiranje buduće Zajednice srpskih opština, što je ključna komponenta Briselskog sporazuma, zahtevaće velike napore u predstojećem periodu, kao i pomnu pažnju ne samo aktera, već i međunarodne zajednice", rekao je šef Unmika na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj situaciji na Kosovu i Metohiji.Zarif je ocenio da su lokalni izbori na Kosovu protekli generalno dobro, uprkos incidentima na severu Kosovske Mitrovice.

Počinioci incidenata na severu Mitrovice na dan izbora (3. novembra)moraju da budu izvedeni pred lice pravde, rekao je on, ističući da je važno imati u vidu da su ti incidenti bili pojedinačni slučajevi i da nisu uticali na celokupno pozitivan tok izbora.

Zarif je naglasio da napredak Srbije i Kosova u procesu evrointegracija zavisi od procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Podsećajući da Evropski savet za mesec dana treba da donese odluku o daljim koracima u procesu integracije zemalja Zapadnog Balkana, on je ocenio da napredak na evropskom putu nije puka formalnost, već doprinosi učvršćivanju mira i stabilnosti u regionu.

"Održivo angažovanje dveju strana biće važno u obezbeđivanju napretka ka evropskoj integraciji", rekao je Zarif.

U Savetu bezbednosti UN u Njujorku u toku je sednica na kojoj će biti predstavljen najnoviji izveštaj generalnog sekretara Ban Ki-muna o situaciji na Kosovu i Metohiji.

Ban je u izveštaju istakao značaj uspeha lokalnih izbora, naročito na severu Kosova, ocenivši da će to imati uticaja na buduću konsolidaciju mira i stabilnosti na Kosovu, a samim tim i na evropske aspiracije Srbije i Kosova.

"Obe strane su preduzele impresivne korake da bi se približile tom cilju i dalji napredak u normalizaciji odnosa, pod kriterijumima EU, biće od najvećeg značaja", naveo je generalni sekretar UN.

Dačić je, uoči sednice u Njujorku, razgovarao sa ambasadorom Rusije u UN Vitalijem Čurkinom. Na tom sastanku je, kako je saopštio premijer, dogovoreno da nastupi Srbije i Rusije u UN budu koordinirani kada su na dnevnom redu pitanja od zajedničkog interesa.

"Ruska Federacija u potpunosti podržava stavove Srbije kada je u reč o Kosovu i Metohiji i ti stavovi se ogledaju i u našem protivljenju da Unmik menja svoje kapacitete i u zalaganju da Unmik i Kfor i Euleks ostanu što duže na KiM, kao i da se do kraja sprovede istraga o trgovini ljudskim organima", rekao je Dačić.