Vesna Pešić: Čeda je prešao u tabor vlasti

To što Srbi na severu nisu u dovoljnom broju izašli na izbore jeste problem, ali nije nov. Tamo još ljudi veruju da Srbija može da pomera granice i da vrati suverenitet, a to su pogrešna očekivanja. Maksimum koji je Srbija mogla da izdejstvuje je Zajednica srpskih opština kao način da Srbi opstanu. I to bez obzira na to da li Srbija hoće EU ili neće.

Sociolog Vesna Pešić, nekadašnja funkcionerka i poslanica LDP, ovako vidi kosovsku izbornu dramu. Ona smatra da je vlast grešila vršeći pritisak da se glasa za „državnu listu“.

Vlast mora zauvek da se odrekne represivnih metoda tamo gde treba da važi sloboda izbora. Ako tako radi tamo, sutra će tako raditi i ovde. Sve izborne liste treba da imaju iste uslove. Ljudi treba da se pozovu na slobodne izbore, da im se kaže da su oni odgovorni i da Beograd više ne prima žalbe. Takođe, ne treba ih zavaravati nego reći šta su im realne opcije.

* Da li ste i sada zadovoljni potezima vlasti, kao na početku mandata?

Od početka sam podržala važan iskorak Vlade u pogledu kosovskog pitanja. Takođe je dobro što je pokrenula teška ekonomska pitanja. Ministri prilično ambiciozno rade, naročito mi se dopada borba protiv javašluka u privredi, posebno javnim preduzećima, gde ministar Radulović uvodi pravila igre i kontrolu nad budžetskim sredstvima. Kad njega slušam, pomislim - ovaj čovek zna šta radi. I mladi Krstić se pokazao privrženim. Problem je što nema plana za razvoj i zapošljavanje.

* A u čemu vidite greške?

Pogrešana je koncepcija politike koju forsira SNS. Ona se ne zasniva na Veberu i modernizaciji, nego na ideji neprijatelja, bilo da je on različite nacije i vere, ili da pripada opozicija i javnoj kritici. Čim nisi moj obožavalac, odnosno moj poslušnik, ti si „neprijatelj države“ koga treba uništiti.

* Izrazito ste kritikovali partije zato što vlast posmatraju kao podelu plena. Da li se nešto promenilo?

Tu se malo, ili gotovo ništa nije promenilo. Stranke koje su sada na vlasti masovno zapošljavaju svoje ljude po javnim preduzećima i administraciji. Menadžmet je i dalje nestručan. Partokratija je patološka pojava neuspele tranzicije. Bazira se na koncentraciji neformalne moći u vladajućim partijama da prodaju i preprodaju društvenu svojinu bez kontrole, ali i da direktno, partijski, upravljaju javnim resursima. Sem u obećanjima, ovakav „sistem“ se i dalje ne menja, jer vlast ne da svoje privilegije.

* Kako gledate na inicijative LDP da se opozicija ujedini?

Ne vidim zašto bi se partije ujedinjavale i nastavile sa pravljenjem besmislenih predizbornih koalicija. Parlament sada ima oko 50 partija!

* Da li nedavni razgovor Čedomira Jovanovića i Aleksandra Vučića vidite kao približavanje liberala i naprednjaka?

Tu su stvari jasne. Jovanović se pokajao što je Demokratskoj stranci predložio saradnju, jer je rešio da uđe u privremenu upravu u Beogradu, navodno, da ne bi sav plen „dograbili Vučić i Dačić“. Sve da im tobože naškodi, a hoće svoj deo kolača. Samo neko neuk ne vidi fintu koju je izvela ova stranka. Ona se oslobodila DS zahtevom da se pravi nekakva nova stranka i stavom da ništa ispod toga nema smisla, što DS, naravno, nije mogao da prihvati. Jovanović je prešao u vladajući tabor u dogovoru sa Vučićem. Njega, uostalom, politika slabo zanima, ona mu služi za „grebanje“ za biznis. On je odavno postao tajkun, a politika je sredstvo za privatni biznis.

* Gotovo sve stranke u Srbiji imaju iste ciljeve po pitanju Evrope, Kosova, ekonomije... Šta je to što bi opozicija mogla da ponudi, pa da bude „primećena“?

Kada je reč o strateškim pitanjima, najbolje je da postoji konsenzus. A stranke treba da se razlikuju u pogledu praktičnih politika i da na životnim pitanjima definišu svoj identitet. Ali njih to uglavnom ne interesuje, jer je rast vlasti, moći i podela plena na prvom mestu i jedina opsesija. Opozicija treba da se ovakvom sistemu suprotstavlja, da ga kritikuje i predlaže rešenja kako da se to promeni. Aktivna i kritična opozicija je suština demokratije.