Poslanici republičkog parlamenta nastaviće danas debatu između ostalog o mogućnosti plaćanja legalizacije na rate do 20 godina.
Resorni ministar Velimir Ilić juče je tokom debate rekao da je predviđeno da lokalne samouprave određuju cenu i popuste, kao i da je zakon potpuno usklađen sa Ustavom i trajno će rešiti taj problem.
Ilić je podsetio da je Ustavni sud proglasio neustavnim deo Zakona o planiranju i izgradnji koji se odnosi na legalizaciju, jer država ne može da određuje cenu legalizacije već je to u isključivoj nadležnosti loklanih samouprava, kao i zato što su zbog predviđenih popusta bili diskriminisani oni koji su platili skupu legalizaciju.
Stranke vladajuće većine najavile su podršku, dok opozicija kritikuje i navodi da nova rešenja neće biti primenjiva, da su neprecizna i kontradiktorna, a neka i protivustavna.
Demokrate tako kažu da neće podržati novi zakonski predlog o legalizaciji objekata, jer nudi neprecizna i kontradiktorna rešenja koja neće biti primenjiva, a u nekim odredbama i dalje je neustavan. Njegova kontradiktornost, kako navode, ogleda u tome što se u jednoj odredbi propisuje da je plaćanje naknade za uređenje obaveznio pre podnošeja zahteva za legalziaicju, dok se, dodaju, u drugom članu kaže da se nakanda plaća u trenutku kada vlasnik objekta dobije pozitivno mišljenje nadleznog organa da objekat može biti legalizaovan.
Oni ocenjuju da je zakon takođe neprecizan i nepotpun, jer neobavezuje državnu admisitraciju da postupa, odnosno ne postoji nijedan rok u kome državna administarcija mora da odgovori na zahteve koji su podenti.
U Savezu vojvođanskih Mađara ističu da se mora doneti zakon koji će precizno formulisati šta treba da se radi, koje su obaveze, rokovi za institucije koje sprovode legalizaciju, kao i način plaćanja i šta će biti sa nelegalnim objektima za koje nisu predate zahtevi.
Iz Lige socijaldemokrata Vojvodine navode da zakon ima niz manjkavosti, a jedna od njih je to što ne predviđa kaznene odredbe za građevinske inspektore, koji donose rešenja, a upravo su oni, kako smatraju, najveći krivci za bespravnu gradnju.
U klubu „Zajedno za Srbiju“ kažu da je bolje da postoji neki zakon po kome se može rašiti problem legalizacije objekata nego da ga nema, ali i dodaju da nije jasno zašto ne može da se predvidi novi rok za podnošenje zahteva za legalizaciju kako bi bili obuhvaćeni svi nelegalni objekti u Srbiji.
Novi zakon o legalizaciji odnosi se na bespravne objekte izgrađene do 11. septembra 2009. godine za koje je zahtev za legalizaciju podnet do 11. marta 2010. U tom roku su podneti zahtevi za legalizaciju oko 700.000 objekata, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u Srbiji ima ukupno oko 1,3 miliona objekata neupisanih u katastar.
Skupština Srbije juče je započela jesenje zasedanje na kome se nalazi 25 zakona i drugih akata.