Uprkos tome što vlada ima tridesetak savetodavnih tela za razne oblasti, veoma retko je u prilici da čuje njihove sugestije. U većini tela nema naknada za rad. Najnoviji Savet za reformu javne uprave.
Vlada Srbije u ovom trenutku ima najmanje 200 savetodavaca. Osim posebnih savetnika, kojima je okružena većina ministara, postoji i tridesetak posebnih tela, zaduženih za analizu propisa, davanje ideja ili usaglašavanje stavova. U većini tih saveta nalaze se predstavnici izvršne vlasti, a članovi rade bez ikakvih naknada.
U ovom trenutku nema preciznog podatka koliko zaista postoji saveta koji broje od pet-šest do čak dvadesetak članova jer su vremenom osnovani novi, stari nikad nisu zvanično ugašeni, a davno zaboravljeni se oživljavaju. Prošlog meseca promovisan je i najnoviji - Savet za reformu javne uprave na čijem čelu je premijer Ivica Dačić.
Samo tri vladina saveta dobijaju novac iz državne kase i to: Savet za borbu protiv korupcije (19,6 miliona dinara), za saradnju s Tribunalom (45,4 miliona) i za nacionalnu bezbednost (27,5 miliona). U ostalima se radi volonterski.
Ti besplatni saveti, ipak, teško uspevaju da se probiju do onih koji na kraju donose odluke. A gotovo da nema oblasti koja nije „pokrivena“. U praksi, ili samo na papiru, postoje saveti za borbu protiv trgovine ljudima, za osobe za invaliditetom, regionalni razvoj, privredni oporavak, evropske integracije, rodnu ravnopravnost, borbu protiv korupcije, pitanja starenja...
Ministar Rasim Ljajić, koji se nalazi na čelu Saveta za zaštitu potrošača, kaže da se sastaju tromesečno, a da svakog meseca Vladi podnose izveštaj. On za kraj avgusta najavljuje i stav oko zakona o zaštiti potrošača:
- U trenutku kad se formiraju ta tela u javnosti se stvaraju prevelika očekivanja. Njihovi nazivi dobro zvuče, ali saveti ne mogu da preuzmu ulogu ministarstva, niti imaju izvršna ovlašćenja. Tu treba samo da se ukrštaju mišljenja, iznose ideje i usaglašavaju stavovi kad je potrebno.
Ljajić navodi i da je osnivanje Saveta često propisano zakonima ili je to međunarodna obaveza Srbije. Upravo je Savet za zaštitu potrošača nastao posle mnogobrojnih primedbi iz Evrope što naša država nema takvo telo.
Zaharije Trnavčević, predsednik Nacionalnog agrarnog saveta, kaže da Vlada nije zainteresovana za njihov učinak, a dodaje da trpe i opstrukciju:
- Premijer je 2. septembra 2012. imenovao ovaj savet i prestao da se interesuje za njegov mogući doprinos oživljavanju poljoprivreda i tome da Srbija postane bašta Evrope. Mi smo pripremili i Strategiju razvoja poljoprivrede, ali su ministar i njegov pomoćnik formirali paralelnu radnu grupu da pripremi taj dokument. I to bez ovlašćenja Dačića.
Socio-ekonomski savet nije klasično vladino savetodavno telo, ali je utemeljeno da bi se na jednom mestu ukrštala mišljenja vlasti, poslodavca i radnika. Član tog tela i predsednik SSSS, Ljubisav Orbović, navodi da sednice nije bilo više meseci:
- Savetodavna tela, generalno, gube na značaju, jer se sav akcenat stavlja na vladu.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
