Kineski premijer ovog leta dolazi u Srbiju?

Kako nedeljnik „Akter“ saznaje od izvora bliskih kineskoj kompaniji CMEC, koja obavlja poslove modernizacije TE „Kostolac“, premijer Narodne Republike Kine Li Kećeng u junu bi mogao da dođe u višednevnu posetu Srbiji.

Taj vremenski okvir, ali i geografski, savršeno se uklapa u prvu inostranu turneju Li Kećenga.

Naime, on je 19. maja otpočeo posetu Indiji, nakon čega slede Pakistan, Švajcarska i Nemačka, u kojoj će se zadržati do 27. maja. Iako zvanične potvrde da će posetiti Srbiju nema, jasno je da bi Kećeng mogao usputno da svrati u Srbiju, s obzirom na to da u tom vremenskom periodu, tačnije nakon boravka u Nemačkoj, nema isplaniranih poseta.

Kineski premijer bi tokom posete Srbiji trebalo da obiđe i Termoelektranu „Kostolac“, čija se modernizacija obavlja sredstvima iz kineskog kredita, koji bi, ukoliko sve prođe po planu, na kraju mogao da iznosi oko milijardu dolara.

Potvrdu te posete nismo mogli da dobijemo u državnim institucijama Srbije, kao ni u kineskom Ministarstvu spoljnih poslova. Međutim, naši sagovornici iz Kine nisu demantovali dolazak Li Kećenga u Srbiju.

Uostalom, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nedavno je Međunarodnom radiju Kine na srpskom jeziku prosledilo saopštenje u kojem se ističe da „najviši kineski rukovodioci imaju otvorene pozive da posete Srbiju“, uz izraženu nadu da će jedna od takvih poseta „biti uskoro realizovana“.

Indija je inače prva zemlja koju je Li Kećeng posetio otkako je postao premijer Narodne Republike Kine. Kada se zna da je novi predsednik Kine Sji Đinping za svoju prvu inostranu posetu odabrao Rusiju, jasno je da se novo rukovodstvo Kine odlučilo za jače povezivanje Istoka, pre svega država koje čine ekonomski brzo rastući BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina).

Jačanje ekonomskih veza Kine sa tim državama svakako bi uticalo i na krojenje svetske političke scene, tačnije na pozicije u istoj. Zato su predsednici Rusije i Kine Vladimir Putin i Sji Đinping značajan deo svojih razgovora u Moskvi vodili o ekonomskim prilikama, dok su pred novinarima prvenstveno komentarisali aktuelnu politički scenu u svetu.

Ekonomsko jačanje Istoka, koje je prošle godine malo usporilo, moglo bi se umnogome odraziti i na bezbednosno stanje u svetu. Već je na primeru Sirije jasno da Zapad više nije toliko jak da bi izvršio toliko željenu jednostranu vojnu akciju, kao što je to bio primer sa Libijom ili Irakom. Stoga i ne čudi što je Đinping u Moskvi poručio Zapadu da se „moraju poštovati prava svake zemlje da nezavisno izabere put svog razvitka“, uz poziv na suprotstavljanje mešanju u unutrašnje stvari drugih zemalja.

Eventualna poseta Srbiji Li Kećenga imala bi više ekonomski nego politički, a svakako ne bezbednosni aspekt. Iako je Kina čvrsta u davanju podrške Srbiji u vezi sa Kosovom, ona se nikada nije previše uplitala u to pitanje, ali je zato u proteklih nekoliko godina i više nego prisutna na ekonomskom nebu Srbije.

Uostalom, najveću podršku infrastrukturnim projektima u Srbiji u poslednjih nekoliko godina daju upravo Kina i Rusija kroz kredite, koji već sada iznose nekoliko milijardi dolara.

Prema saznanjima „Aktera“, u toku su pregovori CMEC-a (China National Machinery and Equipment Import & Export Corporation) i Termoelektrane „Kostolac“ u vezi sa izgradnjom novog postrojenja u Kostolcu, čija vrednost iznosi 712 miliona dolara. Pregovori su u završnoj fazi i njihovo okončanje se očekuje već u junu, pa bi potpisivanje tog sporazuma bila idealna prilika za posetu kineskog premijera.

Pregovori su trenutno, ističe naš izvor, ušli u šestu fazu, nakon čega se očekuje potpisivanje ugovora. Gradnja novog postrojenja TE „Kostolac“ sredstvima iz kineskog kredita mogla bi da počne već u septembru ove godine.

Za sada je sredstvima iz kineskog kredita odrađena revitalizacije bloka „B2“ u Termoelektrani „Kostolac B“, a do kraja sledeće godine trebalo bi da bude završena revitalizacija bloka „B1“, kao i izgradnja sistema za odsumporavanje, ali i dela infrastrukture – luke i pruge.

Naši izvori iz TE „Kostolac“ ističu da su nedavno u tom postrojenju boravili ambasador Kine u Srbiji Đang Vanšui i jedan od najviših zvaničnika kompanije CMEC, zamenica predsednika Vang Hong. Ta, kako su istakli iz TE „Kostolac“, ad hok poseta bila je u vezi sa problemima sa građevinskim dozvolama, koji su tada i rešeni.

Pored Kostolca, Kina ulaže i u druge delove energetskog sektora Srbije. Tako je Elektroprivreda Srbije krajem prošle godine potpisala sporazum sa jednim kineskim konzorcijumom o izgradnji Bloka 3 Termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, a ta investicija se procenjuje na više od dve milijarde evra! U tom kineskom konzorcijumu nalaze se kompanije „China Environmental Energy“ i „Shenzhen Energy Group“.

U kineske investicije u Srbiji svakako treba ubrojati i most Zemun–Borča, koji se finansira sa oko 150 miliona dolara iz kineskog kredita, a izvođač je kineski CRBC (China Road and Bridge Corporation), kao i uključivanje kineske kompanije „Shandong Hi-Speed Group“ u Koridor 11. Ta kompanija nedavno je u Beogradu potpisala sporazum vredan 334 miliona dolara o izgradnji deonice Ljig–Preljina, a zainteresovani su i za izgradnju deonice Beograd–Obrenovac.

I tu ne bi trebalo da bude kraj s obzirom na to da je Kina u septembru prošle godine osnovala Fond za investicije u jugoistočnu Evropu, koji raspolaže sa 10 milijardi dolara. Slučajno ili ne, prvi korisnik tog Fonda upravo je Srbija. 

Li Kećeng je na mestu premijera Narodne Republike Kine zamenio Vena Điabaoa. Điabao nikada nije bio u poseti Srbiji, ali je 2010. godine u gradu Handžou ugostio tadašnjeg premijera Srbije Mirka Cvetkovića.

Od Lija Kećenga očekuje se da dodatno ubrza ekonomiju Kine, što je i logično jer se radi o doktoru ekonomskih nauka koji je tokom potpredsedničkog mandata bio isključivo zadužen za ekonomske prilike u državi.

Kećeng je pre preuzimanja funkcije premijera, u sklopu podmlađivanja državnog rukovodstva najmnogoljudnije zemlje sveta, pet godina bio potpredsednik Kine.

Rođen je 1. jula 1955. godine. Iako je završio prava na Univerzitetu u Pekingu, on je kasnije doktorirao u oblasti ekonomije.

Sa 25 godina Li Kećeng postaje sekretar Komunističke omladinske lige na Univerzitetu u Pekingu, a dve godine kasnije izabran je u najviše rukovodstvo Komunističke omladinske lige na nivou države. U tom telu blisko je sarađivao sa Hu Đintaoom, bivšim predsednikom Kine, tokom čijeg mandata je i obavljao funkciju potpredsednika.

U junu 1988. godine postao je najmlađi guverner u istoriji Kine, pošto je tada sa 43 godine došao na čelo provincije Henan. Iako su njegovu vladavinu u Henanu obeležila tri velika požara i neuspešnost obuzdavanje zaraze HIV-om, Kećeng je tu provinciju ekonomski preporodio, pa i ne čudi njegov transfer na poziciju šefa partije u Liaoningu, jednoj od industrijski najrazvijenijih kineskih provincija. I u Liaoningu je započeo nekoliko ekonomskih projekata koji su se pokazali kao pun pogodak.

Postoji dosta spekulacija o Kećengovom učešću u političkim previranjima tokom vladavine Denga Sijaopinga, koji su okončani krvavim gušenjem studentskih demonstracije na trgu Tjenanmen 1989. godine.

Njegova žena Čeng Hong je profesorka na Državnom fakultetu ekonomije i biznisa u Pekingu, čiji je otac takođe bio uticajni političar u Komunističkoj omladinskoj ligi.

izvor: Akter

{jathumbnail off}