Srbima 25 poslanika u skupštini Kosova

Lideru Samostalne liberalne stranke (SLS) Slobodanu Petroviću, koji je u pojedinim zapadnim prestonicama bio najomiljeniji lider Srba u kosovskom parlamentu i rado viđen gost na molitvenom doručku u SAD, osuo se poslanički klub, jer su ga napustila četvorica poslanika, među njima i Nenad Rašić, ministar za rad i socijalnu zaštitu, tako da je sada ostao na četiri poslanika.

U kosovskom parlamentu u ovom sazivu je od 120 poslanika 13 srpske nacionalnosti. Osam ih je iz SLS-a, četiri sa Jedinstvene liste na čijem je čelu Rada Trajković i jedan poslanik Srpske demokratske stranke Kosova i Metohije.

Dakle, osim 10 zagarantovanih mesta za Srbe, oni su uz simboličnu izlaznost „osvojili” tri dodatna mesta. Ukoliko ponovo bude vraćen zakon o 20 rezervisanih mesta za nacionalne manjine (od toga 10 za Srbe), koji je ustavnom odredbom ukinut posle prestanka nadzirane nezavisnosti, Srbi bi na novim izborima ponovo mogli da imaju 20 mesta, a ukoliko bi izlaznost bila velika mogli bi da budu dodati i novi poslanički mandati.

Analitičar Dušan Janjić smatra da bi za sledeće kosovske parlamentarne izbore jedna jedinstvena jaka srpska lista sa drugim manjinama mogla da osvoji čak 25 poslaničkih mesta u kosovskom parlamentu, što bi bio drugi poslanički klub po snazi.

Tokom pregovora u Briselu prištinski list „Koha ditore” je pisao da bi, ukoliko bude postignut sporazum između Beograda i Prištine, ustavnim izmenama Srbi dobili još deset rezervisanih poslaničkih mesta, pet za predstavnike sa severa Kosova i pet za dijasporu, a i premijer Ivica Dačić je nedavno spomenuo takvu mogućnost.

Rašić je pre nekoliko dana najavio osnivanje novog poslaničkog kluba u kosovskom parlamentu koji će se zvati Zajedno za budućnost, a nagovestio je da će od premijera prelaznih institucija Hašima Tačija zatražiti smenu Petrovića, koji obavlja funkciju vicepremijera i ministra lokalne samouprave.

Kada nova poslanička grupa bude verifikovana, SLS više neće imati pravo na poslaničku grupu, jer zakon predviđa da poslaničku grupu može da formira najmanje šest poslanika, a SLS-u posle ove podele ostaju samo četiri.

Predsednik Srpske demokratske stranke KiM Saša Đokić, čija stranka ima jednog poslanika, zamenika ministra bezbednosti i zamenika ministra poljoprivrede, oko koga se okupio ovaj novi klub, kaže za „Politiku” da za sada imaju sedam poslanika: pored njega, četiri poslanika koji su napustili klub SLS-a (troje sa centralnog Kosova i jedan iz Pomoravlja), jednog poslanika sa Jedinstvene liste Rade Trajković i jednog predstavnika Aškalija, koji je predsednik njihove stranke. Ova lista poslanika novog kluba nije zaključena jer se razgovori vode još sa nekim poslanicima, tako da je ovaj klub već sada postao najjači „srpski” klub, iako ima pripadnike drugih nacionalnih manjina.

Klub Zajedno za budućnost nastao je na Rašićevu inicijativu, a već je naglašeno da će poštovati sve tehničke dogovore i sporazum iz Brisela. Đokić naglašava da su otvoreni i za saradnju sa Beogradom po svim osnovama i da će realizacija te saradnje zavisiti isključivo od vlasti u Beogradu.

Na pitanje na koji način novi poslanički klub može da pomogne srpskom stanovništvu na KiM, Đokić odgovara da će se angažovati na aktivnijem radu u parlamentu, donošenju zakona za zaštitu interesa Srba i ostalih zajednica, a prioritet im je da „proguraju” zakon o deset rezervisanih mesta za Srbe, koja su ustavnim promenama ukinuta posle proglašenja prestanka nadzirane nezavisnosti.

Poznavalac prilika na Kosmetu Dušan Janjić za „Politiku” kaže da je taj politički sukob eskalirao povodom pitanja mogućnosti intervencije jedinice „Rosu” pre dva meseca, kada je Petrović govorio da je ta intervencija moguća. „Ovi koji su kasnije napustili klub ustali su protiv intervencije i bili su vrlo aktivni u njenom onemogućavanju. Nije slučajno da su u novom klubu zamenik ministra policije i zamenik ministra kosovskih bezbednosnih snaga”, objasnio je Janjić i dodao da je unutar kosovske vlade i parlamenta u to vreme vladala žestoka borba „koju su oni izneli i na tome su se ujedinili”.

Sudbina SLS-a zavisi, koliko od stranaca, toliko i od Beograda, jer Bojan Stojanović, gradonačelnik opštine Gračanica, koja funkcioniše u sistemu prištinskih institucija, ima podršku SPS-a.

Što se tiče političkog okvira ove podele Janjić smatra da ona predstavlja ukrupnjavanje i da bi se time uticaj srpske zajednice povećao. „Dolazi do selekcije na one koji zaista nisu vukli uticaj iz zajednice nego iz funkcija, otpadaju oni koji su živeli od srpskog budžeta ili na dva budžeta, čitava jedna ekipa srpskih političara odlazi, a pravi se prostor za one koji ostaju da žive na Kosovu i koji su već dosta investirali za Kosovo, kao i za mlade političke lidere koji nisu diskreditovani”, naglašava Janjić.

On najavljuje da bi nova poslanička grupa trebalo zajednički da nastupi sa Novom socijaldemokratijom na severu Kosova i da će se praviti široka lista uključujući i neke od vodećih stranaka u Srbiji za lokalne izbore u svim opštinama Zajednice srpskih opština.

„To je jedan širi proces, gde ono što je propustio da uradi Beograd sada rade Srbi sa Kosova, podržani delom međunarodne zajednice i nekim strankama koje sada nisu parlamentarne u Srbiji, a do lokalnih izbora koji će biti raspisani 15. septembra, a održani krajem oktobra i novembra, moguće je priključivanje i nekih vladajućih stranaka iz Srbije”, kaže Janjić nazivajući ovaj proces pripremom srpskog političkog tela na centralnom i severnom Kosovu da se ujedini i da se polako prilagodi novom modelu delovanja stranaka iz Beograda.