SPC ne učestvuje u organizovanju demonstracija

On je učestvujući na tibini "Država-crkva - sekularna i verska tolerancija" rekao i da oni koji će biti na tim demonstracijama većinom "spadaju u Crkvu" i ako žele da demonstriraju - SPC se u to neće mešati.

"Crkva ne raspolaže onim podacima sa kojima raspolažu državne strukture, ali crkva ima pogled koji ide duboko u prošlost i budućnost, pa slobodno bih rekao i u večnost. Tako da je ona imala veoma ozbiljnog razloga da upozori na to što bi moglo da se dešava u budućnosti na Kosovu i Metohiji", kazao je vladika Irinej, koji je i portparol SPC.

Nije umesno stvarati famu o sukobu države i Crkve, jer sukoba nema - postoje samo različiti stavovi o pojedinim pitanjima, smatra vladika bački Irinej.

"Znam da postoje grupe koje neprekidno agituju protiv crkve", rekao je vladika Irinej.

Po rečima vladike Irineja, koji je i portparol SPC, nema mesta stvaranju fame o sukobu Crkve i države jer to niti je tačno niti je umesno - što su, kako je kazao, u jučerašnjim izjavama potvrdili i predsednik Srbije Tomislav Nikolić i patrijarh Irinej.

Vladika je podsetio i da je Crkva jasno iznela svoj stav o Kosovu:

"Ali, Sveti sinod je formulisao svoj stav koji će nešto značiti za vernike, javno mnjenje, i nema pretenziju da on odlučuje. Odlučuju oni koji su za to izabrani."

"Crkva ima pravo i dužnost da iznosi svoje stavove kada je reč o opštim pitanjima egzistencije, zdravlja, društvu i opštem dobru - ne kao delilac mišljenja - ali jedan pogled na opšte vrednosti života, na smisao, na ono što daje dugoročno viziju i nadu, to je Crkvi ne samo pravo nego i dužnost", rekao je.

Po njegovom mišljenju, pojam mešanja Crkve u državna pitanja apsurdan je u modelu u kojem funkcioniše SPC, a to je model evropske demokratske crkve - slobodna crkva u slobodnom društvu.

"Naravno da Crkva ne može pretendovati na to da ona donosi političke odluke ili da vlada. Da posmatra političare ili državne institucije kao svoje instrumente, to bi bilo nametanje pseudoteokratskog modela koji nije prihvatljiv ni sa stnaovišta države ni sa stanovišta crkve", dodao je.

S druge strane, kako je rekao, ni pokušaj ućutkivanja Crkve oko važnih pitanja u ime političke ingerencije koji bi doveo državu u položaj da se nasilnički postavlja prema Crkvi nije dobar, rekao je vladika.

Vladika je ukazao da pritom nije moguće sprečiti razne spekulacije na način kako to čine pojedini mediji, grupacije i pojedinci.

"Spekulacije ne mogu biti sprečene, jasno je da su oni iz državnog vrha koji su reagovali na stav crkve priznali da su reagovali emotivno i ishitreno. Postoji razlika u pristupu rešavanja problema i to nije ništa novo. Stav Sinoda, s druge strane, iznet je javno i odgovorno", naveo je vladika i konstatovao da nije realno na osnovu toga zaključivati da između Crkve i države postoji sukob.

Vladika bački je dodao i da postoje episkopi i drugi predstavnici Crkve koji "i te kako imaju svoje stavove", poput vladike zahumsko-hercegovačkog Grigorija koji je u nedelju, gostujući u Utisku nedelje, izneo svoj stav.

Irinej je rekao da bi trebalo misliti i na budućnost i da se stoga opravdano postavlja pitanje šta će se desiti, ako jednog dana strani vojnici odu sa Kosova.

On je ponovio da je Crkva po svojoj najdubljoj savesti iznela svoj pogled na jedan trnovit problem koji je nazvao "najtežim trenutkom od Kosovskog boja".

Irinej je rekao da stavovi Crkve ne predstavljaju stavove političkih opcija niti pokušaj preuzimanja državnih ingerencija. 

Sinod, kako je kazao, svojim saopštenjem o Kosovu nije imao nameru da stvara smetnju ili prepreke državnim organima da odlučuju prema svojoj savesti i odgovornosti, već je namera bila da se ukaže na perspektivu dugoročnu koju treba imati u vidu.

"Mi smo pokušali da pomognemo, a kako će ko to tumačiti - to ne zavisi od nas", rekao je vladika i dodao:

"Moramo uvažavati iskustvo i izvući ono što je najbolje. Stav crkve je izrečen po savesti, bez zle primese, ponajmanje u službi nekih političkih opcija, iako je toga bilo u medijima pa se išlo čak dotle da su mediji pisali da su nam saopštenje pisali neki stranački lideri.... A nisu... Ja sam ga napisao od prve do poslednje reči."

Irinej se osvrnuo na primer Nemačke gde, kako kaže, postoji posebna kancelarija u kojoj se o svim značajnijim pitanjima crkva i država konsultuju. "Ako bi takva praksa bila uvedena u Srbiji, to bi ovde zvali 'džamahirija'", ocenio je.

Vladika ističe da "Crkva ima svoje metode i tu nema nasilja mržnje" već je "bitno svedočenje".

"Odricati se prava na dogovor o Kosovu je je akt bezumlja i odsustvo osnova demokratičnosti", smatra vladika Irinej i dodaje da na tako nešto niko nema pravo.

Po njegovim rečima, u proteklim vekovima niko iz Crkve nije napustio svoju dužnost na Kosovu iako su neki tamo izgubili i život.

Vladika je kao primer naveo manastir Devič iz koga, kako je naveo, niko nema nameru da ode iako kilometrima oko njega živi isključivo albansko stanovništvo.

"Svi u crkvi se pitamo ko sluša nas glas, ali smatramo i da ko to ne želi - ne mora da nas sluša, ali mi na taj glas imamo pravo", kazao je vladika.

"Naša je dužnost da damo hrišćansko svedočenje koje nije protiv Albanaca. Naprotiv, to što su izabrali Albanci je tragičnije za njih nego za nas dugoročno ... Ja njih žalim ne manje nego što žalim svoj narod i svoje vernike", rekao je vladika Irinej.

On je ukazao na to da treba pokušati razumeti, kako je rekao, naš odnos prema realnosti i ne prevoditi ga u politiku partija i ideologija.