U prvih sedam meseci u 2014. prodato je svega 12.238 vozila ili za 20 odsto manje, rekao je predsednik Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Miloš Petrović, ističući da je prosečna mesečna prodaja bila manja od 2.000 vozila i da taj prosek nikada nije bio slabiji otkada asocijacija prati podatke o prodaji.
Petrović kaže da, ipak, postoji interesovanje za nove automobile tako da ne može da se kaže da je tržište automobila u Srbiji potpuno stalo.
Mi od 1999, kada je asocijacija nastala, vodimo evidenciju i u prethodnih petnaestak godina je prodato u Srbiji 500.000 vozila ili prosečno oko 34.000 vozila po godini, ali ako uporedimo one stabilne godine, na primer, 2008. kada je prodato 60.000 i prošlu sa svega 22.000 vidimo koliko je prodaja smanjena, naveo je on.
Petrović ne očekuje da će ove godine u Srbiji, u najboljem slučaju, biti prodato više od 20.000 novih automobila.
Došli smo do podataka da su neki uvoznici prijavljivali i prodaju koju su realizovali u Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni, pa samim tim ni ovi rezultati nisu realni, napomenuo je on.
Najviše su se prodavali u prvih sedam meseci ove godine novi automobili sa najnižim cenama u srednjoj klasi, do desetak hiljada evra, a najveću prodaju je imala Škoda, zatim Fiat, Volksvagen, Ford... Petrović kaže da se oni uglavnom koriste za gradsku vožnju, ali i kao porodični automobili, jer su mali potrošači.
Zabeležen je rast prodaje japanskih brendova - Tojote, Suzukija, Mazde i Mucibišija, zbog, kako kaže, kvaliteta i izdržljivosti tih vozila.
Što se tiče premijum segmenta odnosno prodaje luksuznih automobila, tu nema velikog rasta niti pada.
Ljudi koji imaju novac i dalje voze te automobile i neće sigurno kupiti jeftin auto, već jedino može da se desi da promene svoj BMW za Mercedes, ili svoj Lendrover za BMW ili Audi, ali će i dalje ostati verni luksuznom brendu, kazao je Petrović.
Prodaja luksuznih automobila je uvek oko 1.500 vozila godišnje i uglavnom u proseku to bude: 500 automobila BMW, 500 Audija i 500 Mercedesa, a utrči i po neki Jaguar, Rendžover i drugi skupoceni četvorotočkaši.
Grubo gledano, tržište luksuznih automobila je uvek bilo isto, na primer, tokom bombardovanja i sankcija, kao i 2008. godine kada je bilo idelano za prodaju, napomenuo je Petrović.
Kada je reč o razvoju automobilskog biznisa, kako je rekao, poražavajuće je to što su svi manji gradovi ili regionalni centri, na primer, Zrenjanin, Sombor i Vršac ostali nažalost bez dilerskih centara, zbog slabe posećenosti i prodaje.
Uvoznici ili zastupnici proizvođača velikih brendova na teritoriji Srbije, koji su prisutni direktno preko "majke firme" i uz podršku ino-principala uspevaju da opstanu, ali smanjuju troškove i čak ukidaju posebne departmente, naveo je Petrović.
Neki od njih šalju svoje marketinške službe u Budimpeštu ili Sloveniju, pa odatle regionalno pokrivaju prodaju, s obzirom da je tržište zemalja stare Jugoslavije, kako je rekao, dosta slično po mentalitetu kupaca.
Brine nas to što nova vozila nemaju nikakvu podršku od zakonodavca po pitanju takse i regulacije jeftinijih kamata ili bilo čega, dok je, sa druge strane, povećan uvoz polovnih automobila. Ne kažemo mi da nije dobro voziti polovne već da bi trebalo urediti to tržište, kazao je Petrović.
On smatra da bi svi ti polovnjaci koji ulaze u Srbiju trebalo da prođu kroz sertifikacione centre kod ovlasćenog proizvođača i njegovog zastupnika da bi se znalo pravo njihovo stanje po pitanju kilometraže, bezbednost i ekologije.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
