Kragujevčanka koja sudi najvećim zvezdama "belog sporta" (FOTO)

Reč je o Marijani Veljović, Kragujevčanki koja je nedavno napunila 29 godina. Krajem prošle godine Marijana je dobila ’zlatni bedž’ Međunarodne teniske federacije (ITF) i postala je deo eliitnog tima sudija koji može da se nađe u stolici i na najznačajnijim mečevima najvećih turnira.

Marijana nema problem da izdvoji koji su joj najdraži dueli do sada.

“Sudila sam tri četvrtfinala na Gren slem turnirima, dva puta na US openu i na Rolan Garosu prošle godine, i to mi je najveće dostignuće u dosadašnjoj sudijskoj karijeri“. 

Pošto je dobila "zlatni bedž", Veljovićeva sada može da sudi i one najvažnije mečeve, ali kaže da ne želi nikuda da žuri. 

“Ne očekujem još Slem finale – ima mnogo ljudi koju su iskusniji od mene, duže su u poslu... Trudim se i borim da postanem još bolja i doći će do toga pre ili kasnije, kada se sve kockice sklope. Ne hrlim, ne žurim. Teoretski, mogu da sudim i finale Gren slema jer mi zlatni bedž to omogućuje, ali ne mislim da ću ga odmah dobiti. To je na neki način i dobro, idem korak po korak, nije ni dobro preskakati stepenike“. 

Svog uzora nalazi u čoveku koji je sudio finale Australijan opena u nedelju – Portugalcu Karlosu Ramosu.

“Suđenje je specifičan posao, ima sujete kao i u svakom poslu, ali tu su i ljudi koji pružaju podršku, pomažu i prenose svoje iskustva. Recimo, sigurno je svima poznato ime Karlosa Ramosa. On je meni bio učitelj u prvoj međunarodnoj školi, na njega sam se ugledala i danas se ugledam – uvek je prijatan u razgovoru, dobra je osoba i on mi sudijski uzor“.

Logično, glavni posao sudija jeste da donose ispravne odluke, ali nije to jedino što se računa.

“Svaki turnir ocenjuje se za sebe. Gleda se bukvalno sve – tačnost svih odluka, poznavanje teniskih pravila, držanje na terenu, komunikacija sa igračima... Imamo mnogo procedura kojima se vodimo – npr, jedna od tehnika jeste da pre svakog servisa moramo da proverimo da li je spreman onaj koji prima servis. U suprotnom moramo da zaustavimo igru. Postoji još mnogo sličnih uputstava – u kom trenutku gde gledati, kako pratiti loptu itd“.

Odnos sa igračima je komplikovan – nema druženja, ali postoji uzajamno poštovanje.

“Ne možemo da budemo prijatelji sa igračima jer bi to onda predstavljalo sukob interesa, ali međusobno se apsolutno poštujemo i uvažavamo. U svakom slučaju, kada se sretne, poželimo jedni drugima dobar dan i proćaskamo“.