AKTUELNO TEODORA VUKOJEVIĆ, JUNIORKA “ČIKA MATE”ZA PORTAL IKRAGUJEVAC: “ VELIKE SU ŠANSE ZA OLIMPIJSKE IGRE ”

Šta je presudilo da se odlučiš za streljaštvo, retkost za devojke?
*Ono što je presudilo da se bavim ovim sportom je zasigurno njegova specifičnost, u odnosu na ostale sportove u kom su sportisti u dresovima i čije je sredstvo lopta. Takođe me je jako privuklo to što sam ja isključivo i samo kapiten , jer tim ne postoji. Individualnost mi se jako dopala. Između ostalog, devojke se, barem kod nas, ne bave streljaštvom koliko ostalim ženstvenijim sportovima, nalik plesu, atletici itd.

Kako si počela da se baviš streljaštvom? Kada su počeli da te zanimaju pištolji i puške?
*Streljaštvom sam počela da se bavim krenuvši stopama svoje majke Marije. Njoj se blagovremeno priključio moj rođeni brat Lazar, a naravno da ja ne smem da budem izuzeta iz aktivnosti, tako da sam na kraju i ja sa njima krenula u streljanu. Oružje me je svakako zanimalo jer sam često uz svog brata igrala razne igrice u kojima je naravno bilo oružja. Bilo je to često i krišom jer ko bi rekao da će se jednoj devojčici, pored svih princeza i barbika , dopasti baš vatreno oružje. Nesvakidašnja pojava, ja bih rekla.

Na koji način žene strelci treniraju?
*Trening se sastoji iz ritualnog dela, tj priprema za samo pucanje, kako fizički, tako I psihički. Samo zagrevanje, razgibavanje, nameštanje puške I streljačkog mesta na vatrenoj liniji su sastavni deo treninga. Zatim dolazi oblačenje posebne streljačke opreme, koje se sastoji od pododela I opreme preko koja je izuzetno teška. Treninzi su individualna stvar, svako bira način treniranja koji njemu odgovara, I sve to u dogovoru sa trenerom. Trener mora dobro da poznaje strelca ne bi li mogao praviti adekvatne treninge svakom strelcu. Svi smo različiti I nije lako naći način treniranja koji nam odgovara. Te stvari se I menjaju tokom streljačke karijere jer niko ne zna sve tajne ovog sporta I nikada ne može biti toliko savršeno u granicama da napravite “recept” za uspeh.

Da li je potrebno imati neke posebne fizičke pripreme?
*Da li će strelac imati fizičke pripreme ili ne, zavisi od samog strelca. Ja sam nedavno počela sa fitnesom, i mislim da je to svakako bio pravi izbor za mene. Radim sa trenerom Aleksandrom Đurićem koji je zaista najbolji u tome što radi. Ti treninzi nisu vezani za tegove, velike težine i naporne vežbe. Uglavnom se vežba koncentracija, balans i vežbe snage koje su potrebne da strelac može bez problema istrajati u meču

Koja pomagala su ti pootebna tokom takmičenja?
*U našem sportu postoji zaista puno pomagala. To su neke stvari koje ljudi koji nisu uz sveta streljaštva, ne mogu ni da zamisle. Ako kažem remnik ili monokl, ko zna šta će ljudima pasti na pamet. Sama oprema koju oblačimo je izuzetno specifična. Napravljena je od kanvasa i za nju se uzimaju tačne mere svakog dela našeg tela ne bi li ona bila što preciznije napravljena samo za nas. Tu su takođe i specijalne cipele, kačketi, rukavice, jastuk za klečeći stav, stalak, već pomenuti remnik… a pošto sam već spomenula monokl, koji služi za one koji imaju dioptriju. To je staklo orkuglog oblika koje se stavlja na pušku ispred našeg oka kako bismo mogli nesmetano da nišanimo i sa dioptrijom. Srećom idalje nemam dioptriju tako da sam trenutno sigurna i bez monokla.

Najveći uspeh do sada?
*Trenutno ne bih mogla da izdvojim jedan uspeh, jer jedini pravi uspeh I cilj su svakako OI. Do njih je dug put kroz trnje. Ali bih mogla pomenuti par značajnijih uspeha u dosadašnjoj karijeri. To bi svakako bili državni rekordi u obe kategorije koje sam oborila I koje držim. Pored toga bi to bile I titule prvakinje države, u obe kategorije, što podrazumeva kategorija juniorki I seniorki. Nešto na šta sam takođe ponosna bi bile I titule najuspešnijeg strelca godine. Ove godine sam proglašena za najuspešniju strelkinju države u seniorskoj kategoriji. Uspeh koji je takođe neminovan je samo mesto u seniorskoj reprezentaciji, jer je velika ast predstavljati boje svoje zastave gde god da sam, bilo da sam na takmičenju ili omiljenom kafiću, moram biti svesna da predstavljam Srbiju I da to nije mala stvar.

Ima li puno devojka koje se bave streljaštvnom?
* Devojaka u našem sportu do skoro nije bilo toliko, dok se to u poslednje vreme promenilo. Zapravo su devojke u našem sportu jako bolje, što je donekle i jasno s obzirom da smo nežnije i strpljivije što je kod nas jako važno. Možda nas zapravo idalje nema toliko ali smo sve blizu sa rezultatima i jako je teško odabrati najboljih par koje će biti u reprezentaciji.

Koliko si zadovoljna podrškom grada?
*Podrška nešeg grada je svakako jako bitan faktor u svakom pogledu i izuzetno sam zadovoljna našom saradnjom. Drago mi je što prepoznaju i cene naš trud i rad i što su naši uspesi primećeni i ispraćeni s njihove strane. Ne tako davno je grad omogućio da se streljana renovira i ima najbolje uslove za nove, mlade nade koje će ići našim stopama i sa ponosom naslediti naša mesta kada bude došlo vreme za to. S obzirom na to da je naš sport izuzetno skup, počevši od samog oružja, preko opreme i potrošnog materijala tj. municije, grad je takođe svestan toga i omogućava da budemo u korak sa svim novinama, tj. da nas i finansijski podrži.

Ko je Teodora kada odloži pušku, koja su tvoja zanimanja van sporta?
*Teodora van streljane svakako prenosi svoje karakteristike koje je stekla tokom 10 skoro 11 godina u streljani. Te osobine su svakako ozbiljnost i težnja za dokazivanjem i naravno takmičarski duh koji se prenosi na sve i u privatnom životu. Međutim, podeliću i onu stranu sebe sa vama, koja voli da ispija kafe u svom omiljenom kafiću, u centru našeg grada, a to bi bio Azimut. Često odlazim tamo i bez društva, posle napornih treninga kako bih se restartovala i skrenula misli sa streljaštva. Nedavno smo stvorili nov ritual, da posle treninga zajedno cela ekipa odlazi i kafeniše uz razgovore koji se često tiču i streljaštva ne bi li jedni drugima pomogli i poboljšali rezultate. Svi smo tu jedni za druge i rado delimo i rešavamo probleme i privatnog tipa. Pored toga svakako kao i svaka devojka volim da se sredim, prošetam, šopingujem i ponekada izađem u grad kada to treninzi i takmičenja dozvoljavaju, iako to nije tako često, uvek se rado pridružim. Volela bih da imam još neki hobi, svakako, ali premalo vremena ostane na kraju dana s obziromna to da idalje idalje idem u školu, kojoj se takođe moram posvetiti. Došao je trenutak izbora fakulteta koji takođe želim da upišem iako ne znam tačno gde se prepoznajem osim u sportu, ali kada dođe trenutak sigurno će to biti pravi izbor.

Kakav je osećaj biti šampiona Srbije?
*Titula šampiona Srbije je svakako divna i ne sme da se osporava, ali ne smem se ni zadovoljavati time, iznad nje postoje i više titule ka kojima težim. Iako je Srbija mala država, poznati smo po izvanrednim sportistima i mogu vam priznati da uopšte nije lako biti broj 1 u svom sportu. Pored koleginica iz reprezentacije koje su vrhunske i svih ostalih sjajnih strelkinja, biti izabrana za najbolju, neću lagati, sigurno je dodatan vetar u leđa za dalje uspehe.

Ima li šanse da se pojaviš na narednim OI?
*Šanse su velike , iako mi je teško to da shvatim, jer to sve nekako deluje daleko i jako nedostižno. OI su vrhunac uspeha u našem sportu i kruna svog rada i truda koji ulažemo. Verovatno ih najozbiljnije shvatamo jer znamo da se održavaju na svake 4 godine. Grabljenje kvota će uskoro početi i nadam se da ću uspeti da se izborim za svoju. Čast je imati ljude koji veruju u mene i mogu da me vide na OI, i dosta znači znati da nisam na putu do njih sama. Ceo tim ljudi je iza mene koji mi govore da je vreme da shvatim da je moj san blizu ostvarenja, a da li će se ostvariti zapravo zavisi samo i isključivo od mene same.

Autor: Mario Badjuk
Foto: Lazar Lazarević, privatna arhiva