Jugoslav Vasović: Radnički stabilan klub na dobrom putu

Klub je 2016. krenuo od nule, ali je postavljen na zdrave temelje, sa stubovima koje čine golobradi dečaci ponikli u vaterpolo školi Radničkog. Išao je korak po korak, s tim što je svaki sledeći bio sve veći, pa se u najkraćem mogućem roku našao u društvu najboljih srpskih, ali i regionalnih timova.

Odlazeća, 2018. godina, protkana je mnogobrojnim uspesima. Počela je osvajanjem Prve A lige i plasmanom u Superligu tokom koje je mlada ekipa pokazala zube favorizovanim rivalima i na kraju deobom petog mesta izborila nastup u Regionalnoj A2 ligi. „Plovidba Jadranom“ bila je izuzetno uspešna, pa su Kragujevčani godinu završili na deobi prvog mesta, sa samo jednim porazom i realnim šansama da se u nastavku takmičenja dođe do najvišeg regionalnog ranga. Posebno su odjeknule nedavne fantastične partije u Kupu Srbije, u kom je u četvrtfinalu, u prepunom „Parku“, eliminisana Crvena zvezda, a zatim u polufinalu „fajnal-fora“ i niški Nais. Znatno iskusniji i u ovom trenutku kvalitetniji Šabac činio se na papiru kao preveliki zalogaj, ali je u finalu bila potpuno drugačija priča. Na kraju su Šumadinci posle velike borbe morali da se zadovolje srebrom i minimalnim porazom (10:9), ali su pokazali da nikome neće biti lako sa njima i da njihovo vreme tek dolazi.

Takođe, rezultati mlađih selekcija, među kojima su i osvajanje Kupa za juniore, pokazali su da u kragujevačkom rasadniku talenata niče još igrača za velika dela.
Uz vrhunskog trenera Uroša Stevanovića, jedan od najzaslužnijih za velike uspehe i zdravu kragujevačku vaterpolo priču svakako je direktor Radničkog, Jugoslav Vasović, koji je analaizirao učinak u 2018. godini i otkrio planove za narednu:

- Naš napredak počeo je od trenutka finansijske konsolidacije, kada je Grad stao iza nas. Prezadovoljan sam što smo postali stabilni, što smo u saradnji, pre svega sa gradonačelnikom, Skupštinom grada i pomoćnikom za sport, isplanirali budžet i godinu završili bez dinara duga. To nam je omogućilo da se bavimo svojim primarnim poslom – sportom. Kada smo krenuli od nule, imali smo cilj da stalno idemo napred, uz gro igrača iz naše vaterpolo škole i to je osnova i prosperiteta kluba i boljih rezultata. Naši igrači se usavršavaju, klub napreduje sa njima i nadamo se da će se tako nastaviti, dok jednog momenta ne stignemo do mesta odakle više napretka nema, već samo borbe da se ostane na vrhu.

Veliku pažnju privukli su nastupi u ovogodišnjem Kupu. Da li ste zadovoljni osvajanjem srebra i igrom ekipe?

- Ne samo da sam zadovoljan, već sam jako ponosan na ono što smo prikazali u Kupu, od prve utakmice sa Beogradom u kojoj smo nastupili u jako mladom sastavu i nismo toliko dobro igrali, preko mečeva sa Zvezdom, Naisom i Šapcem u kojima smo mnogo bolje i ozbiljnije izgledali. Ponosan sam kako smo se nosili sa velikim favoritom u finalu i da smo kojim slučajem mi uzeli zlato, ne bi bilo nimalo nezasluženo. Šabac je u ovom trenutku snažniji, kvalitetniji i iskusniji tim i zasluženo je osvojio svoj prvi trofej. Posle ovog Kupa vidi se da ćemo imati značajniju ulogu u prvenstvu. Sigurno je da više niko neće potceniti Radnički, što možda i nije dobro, jer je nekada bolje kada vas smatraju blagim autsajderom. Ali, moralo je doći do toga da počnemo da nosimo breme favorita, koje nam ponekad i teško pada, jer smo mlada ekipa.

Prosek tima Radničkog je između 18 i 19 godina, da li je možda ova ekipa ranije od planiranog došla do finala i da li je bilo prerano za zlato?

- Mislim da je još rano za trofeje, jer smo cele godine slavili 18. rođendane, a tako će biti i sledeće. Dogurali smo daleko i sada nam sledeći cilj u Kupu postaje pehar. Ne možemo da tvrdimo da ćemo ga uzeti naredne ili za dve godine, ali je sigurno da ćemo se boriti za njega. Važno je da se kroz ovakve nastupe polako oblikuje karakter i ekipe i kluba.

Koji je najveći uspeh u 2018. godini?

- Najveći uspeh je ulazak u finale Kupa Srbije. Prošle sezone smo bili šesti u domaćem prvenstvu, a ove došli do srebra u drugom po jačini srpskom takmičenju, što je pokazatelj da ekipa svakodnevno napreduje.

Radnički je u 2018. zabeležio čak 24 trijumfa, jedan remi i sedam poraza. Koja je po vama najveća pobeda?

- Bilo je dosta velikih pobeda, a sigurno da je jedna od najvažnijih ona u Rijeci, u prvom kolu Regionalne lige. Nema sumnje da je i pobeda nad Zvezdom u Kupu bila izuzetno velika, ali u Rijeci smo debitovali u novom takmičenju, na izuzetno teškom gostovanju i sjajno otvorili sezonu, posle čega je sve išlo u željenom pravcu.

Koji su ciljevi u 2019. godini?

- Plan je pre svega da ostanemo ovako finansijski stabilni, što je za mene lično najvažnije. Takmičarski, ambicije su da nastavimo da igramo na ovom visokom nivou i ako je moguće da ga još malo podignemo. Ostalo nam je tri kola do kraja Regionalne lige, uključujući derbi sa Budvom u poslednjem i bilo bi lepo kada bismo ostali na tom jednom porazu. Na startu sezone nismo zacrtali plasman u A1 ligu, svakako bi nam to predstavljalo dodatno opterećenje i u budžetu, ali uvek idemo na pobedu i težimo ka napretku, pa ne bežimo ni od najjačeg regionalnog takmičenja. Takođe, u planu nam je da sledeće sezone igramo i Evropu.

Prolaz u grupu za doigravanje od 1. do 6. mesta je i teoretski obezbeđen, kakva su očekivanja?

- Još uvek nisu poznati svi učesnici, ali po sadašnjoj tabeli, trebalo bi da gostujemo Budvi i Vojvodini, a da nam dođu Primorje, Nais i Solaris. Ni za jedan tim neće biti lakih mečeva, mnogo toga može da se desi, ali mislim da možemo da pobedimo sve protivnike. Očekuje nas izuzetno težak raspored do kraja sezone, jer posle Regionalne lige igramo superligaške duele sa našim najkvalitetnijim timovima iz A1 lige. Idemo korak po korak, svaka utakmica nam je važna, svaka je finale i ne razmišljamo o sledećoj dok je ne završimo. Tako smo igrali do sada u svim takmičenjima, pa ćemo po istom receptu i nastaviti. Borićemo se i da uđemo u domaći plej-of, a ako budemo mogli i da napadnemo trofej.

Da li ste zadovoljni trenerskim kadrom i kakvi su tu planovi?

- Imamo izuzetne stručnjake i jako dobro se radi u klubu, ali u odnosu na broj dece, potrebno nam je još trenera, pa trenutno radimo na pojačavanju kadra. Pokušavamo da uključimo naše bivše igrače koji su prestali da igraju, ali nećemo bežati ni od dovođenja još dokazanih trenera. Konstatovali smo da bi trebalo da pojačamo i plivački rad, prevashodno u mlađim selekcijama, ali i u seniorskom timu i želimo da sve kategorije podignemo na viši plivačko-fizički nivo.

I mlađe selekcije beleže sve veće uspehe, kakvi su planovi u daljem radu?

- Želimo da još malo omasovimo školu, jer se takmičimo sa klubovima koji imaju po 50 klinaca u najmlađim takmičarskim selekcijama. Jednostavno, iz kvantiteta izlazi i neki kvalitet. Najbolje radimo preko leta kada su deca na raspustu i možemo da treniramo dva puta dnevno. Pokušaćemo ove godine da prijem najmlađih obavimo početkom leta, a ne u septembru kao do sada, kako bi imali što bolji ulaz u sezonu i sam sport.

Kostur prvog tima čine igrači ponikli u Radničkom, da li u mlađim selekcijama kluba vidite još potencijalnih prvotimaca?

- U mlađim kategorijama ima još dosta talentovanih igrača, što pokazuju i spiskovi reprezentacija za mini pripreme početkom januara. U dve mlađe reprezentativne selekcije imamo 10 igrača i od svih njih se očekuje da će jednoga dana doći do prvog tima. Naravno, ništa nije zagarantovano, a postoji mogućnost da se i mnogi igrači koji nisu na spisku pre probiju do seniorske ekipe. Konstantno dobro radimo i nadam se da ćemo imati sve više naših igrača sa značajnijom ulogom.

Šta je po vama razlog što sve više timova i reprezentacija u svim selekcijama, dolazi u Kragujevac na sparinge i želi razmene sa Radničkim?

- Mi ovde imamo jako dobre uslove. Voda je topla, temperatura na bazenu visoka, a sa druge strane imamo i kvalitetne ekipe za sparing za sve kategorije. Kragujevac je lep grad, mi smo dobri domaćini i svi nam rado dolaze u goste. Potpuno mi je logično da je tako i očekujem da će s godinama biti sve više novih gostiju. Pokušaćemo da organizujemo što više razmena i turnira za decu, kako bismo radili što kvalitetnije, a opet i da se borimo da roditelje to što manje košta.

Radnički je jedan od retkih timova koji može da se pohvali solidno ispunjenim tribinama, da li ste zadovoljni posetom u „Parku“?

- Beležimo prosečno oko 350 gledalaca. Za utakmicu sa Zvezdom smo postavili montažnu tribinu, a bazen je i tada bio premali da primi sve zainteresovane. Zadovoljan sam i posetom i energijom na samom bazenu i energijom koja vlada oko kluba. Jako sam ponosan na ono što je Radnički danas, na ono što je uradio i što će tek uraditi.

Za kraj, šta biste poručili navijačima?

- Iskoristio bih priliku da se zahvalim našim navijačima, ali i svima u klubu, pre svega svim igračima, od najmlađih do najstarijih, zatim svim zaposlenima i trenerima, a posebno tročlanoj Skupštini kluba koju čine Petar Milikić, Saša Marković i Zoran Milošević. Ponovo moram da izrazim zahvalnost Gradu Kragujevcu na svemu što je učinio za nas, kao i Sportskom centru „Park“. Poručio bih navijačima da dođu na bazen, da nas podrže i da gaje pozitivnu energiju prema klubu i ovoj deci. Ne treba da tuguju zbog izgubljenog finala Kupa, mnoga ćemo još izgubiti, ali ćemo mnoga i dobiti. Verujem da smo na pravom putu i da dobro radimo. Pozivam Kragujevčane da dolaze na bazen u još većem broju, da nas stalno teraju da ubacujemo dodatnu tribinu i dodatne stolice. Uz podršku koju imamo od grada i države, potrebna nam je i podrška Kragujevčana, ljudi koji doživljavaju Radnički kao svoj klub, jer ovo jeste njihov tim, ovo je Kragujevački vaterpolo klub Radnički.