Lepa priča o sportu i obrazovanju u Kragujevcu
25
Pon, Nov

Sport

Novopečeni kapiten rukometaša Radničkog, Miloš Stevanović (25), još jedan je od brojnih primera da vrhunski sport i školovanje mogu i treba zajedno, što je odličan putokaz za mlade koji nameravaju da se bave sportom.

Dobroćudni, uvek nasmejani dvometraš pokazao je svojevrsnu svestranost, time što je, paralelno sa uspešnom sportskom karijerom, završio osnovne i master studije!

     Priču o njemu započinjemo od samog starta sportske karijere.

- Prve rukometne korake napravio sam u četvrtom razredu osnovne škole. Izabrao sam rukomet, jer je pravi muški sport, sa puno kontakta, a s obzirom da sam se u tim godinama isticao visinom i konstitucijom, to je bio logičan izbor.

Ubrzo shvata da će mu rukomet postati životna preokupacija i opredeljenje.

- S obzirom na izuzetno talentovanu generaciju Radničkog (93,94), koja je osvojila sva moguća prvenstva a čiji sam bio član, evidentno je bilo da će rukomet od malih nogu biti deo ne samo mog, već i života mojih najboljih drugara, od kojih je većina i danas sa nama, i zajedno idemo u nove pobede.

No, uporedo sa rukometom išlo je i školovanje.

- Shvatio sam vrlo rano da, ako želim da se izgradim kao kompletna ličnost, uz profesionalno bavljenje sportom bitan segment života je obrazovanje i ono čime ću se baviti kad odem u rukometnu penziju. Završio sam Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, a posle toga sam upisao i završio master studije na Fakultetu inženjerskih nauka i stekao zvanje mastera industrijskog inžinjerstva. Smatram da sam time uspešno zaokružio jednu životnu celinu.
Stevanović sada radi u jednoj od najprestižnijih svetskih kompanija.

- Zaposlen sam u kompaniji SIEMENS-SRBIJA na poslovima projekt-menadžera, što mi daje dodatnu obavezu da svuda i na svakom mestu dostojno predstavljam svoj klub, kao i firmu u kojoj radim. Trudim se da uskladim sve poslovne, klupske i porodične obaveze koje imam. Porodica i devojka Jovana imaju maksimalno razumevanje prema onome čime se bavim i šta volim da radim, i nošen njihovom podrškom uspevam sve da uskladim i da nađem vremena za svaki segment života i obaveza.

Od skoro nosi kapitensku traku u klubu.

- Rukomet i Radnički su moje velike ljubavi i biti kapiten tog kluba je neslućena čast i velika obaveza! Predvodim momke koji su, pre svega, moji prijatelji, pa onda saigrači. Živimo i radimo kao velika porodica i smatram da je to jedini i pravi put do uspeha i ciljeva koje smo zacrtali na početku sezone.
Dokle će se baviti rukometom?

- Planiram da aktivno igram sve dok mogu da odgovorim zahtevima i ambicijama Radničkog i dok se god budem dobro osećao na terenu. Po završetku karijere namera mi je da ostanem u klubu i odgovorim bilo kojim zadacima, kako sportskim, tako i menadžerskim. Ja sam dete Radničkog i moja je obaveza da pomognem klubu u daljem razvoju i napretku.
 

Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu