Penzioneri u Srbiji spašavaju kućni budžet

Pošto od male penzije slabo kome može da pretekne, zaduživanje je jedino rešenje. Banke, u potrazi za klijentima više ne pitaju ni za godine, ni za visinu mesečnih primanja.

Prosečna penzija, od 24.315 dinara nije dovoljna za račune, lekove i hranu, a kamoli za izlete i „džeparac“ unucima. Zato sve više seniora pokušava da pozajmicama popuni rupe u kućnim budžetima.

U želji da pomogne našim starijim sugrađanima, od kojih sve češće zavisi i egzistencija njihove dece, Sosijete ženeral banka postavila je pred sebe cilj da, kao što je do sada uspela da izgradi imidž sigurne banke za štednju, dobre banke za stambene i druge kredite, postane prepoznata i kao banka koja je dobra za penzionere - kažu u ovoj banci. - Evergrin klub je jedinstvena ponuda takve vrste na domaćem tržištu, koji daje mogućnost plaćanja robe i usluga kod partnera sa kojima je banka sklopila ugovor, uz popuste od pet do čak 100 odsto u više od 350 prodajnih mesta širom Srbije. Potrudili smo se da se među njima nađu maloprodaje gde penzioneri najčešće kupuju: apoteke, optike, privatni domovi zdravlja, banje, prodavnice mešovite robe, čak i lanci poznatih brendova za decu, jer su se penzioneri izjasnili da su im kupovine za unučiće na petom mestu po prioritetima.

Pesmu „jednog dana rešio moj deda“ koja prati reklamu za kredite za najstarije banke Inteza, pevaju dedama i bakama unuci u nadi da će ima „kupiti sve što im treba“.

Đuro Perić, predsednik Saveza penzionera Srbije, napominje da najstariji sugrađani ne uzimaju kredite da bi otišli na putovanja ili izlete, već uglavnom za preživljavanje.

Sad počinje sezona spremanja zimnice i mnogi će se zadužiti da bi pripremili zalihe hrane, ali i ogreva za zimu - kaže Perić. - Ima i onih koji bukvalno izdržavaju decu i unuke, ali i sve veći je broj onih koji moraju da pomažu potomcima, jer su plate sve manje i teško je sastaviti kraj s krajem. Većina banaka postavlja starosnu granicu od 75 godina, kao uslov za dobijanje kredita, ali su i oni počeli da popuštaju, jer je i kod njih kriza, pa im je svaki klijent važan, a naročito onaj koji redovno izmiruje obaveze i dobija primanja, 10. i 25. u mesecu, kao što je slučaj sa penzionerima.

Tokom 30 godina radnog staža nisam imala toliko kredita koliko imam sada u penziji - priča Mirjana B., penzioner iz Niša. - Čekovima sam se zadužila u narednih godinu dana, kupujući hranu i sredstva za higijenu. Nije to samo za mene i dedu, već i za porodicu moje ćerke. Uzeli smo i keš kredite da otplatimo neke dugove koje smo imali i da pomognemo deci da se skrpe za more. Nekada smo mogli da idemo na more čim suprug i ja uzmemo platu. Sada je drugačije i mnogo teško se živi.

Nisu penzije, međutim, svima iste. I tu ima ogromnih razlika. Najveći mesečni penzionerski ček je gotovo deset puta „teži“ od najtanjeg. Najniža primanja iznose 13.000 dinara, a s druge strane su „srećnici“ sa primanjima od 120.000 dinara. Tolikoj koverti u Srbiji mesečno se obraduje 59 građana. Njihove isplate su 12 puta veće i od keša koju prosečno podižu poljoprivredni penzioneri, jer primaju oko 10.000 dinara.

Svojom penzijom mogu da platim samo režije - priča Živka S. iz Beograda. - Komunalije za stan od 60 kvadrata su 10.000, a struja još 2.000 dinara. Ostane i za fiksni telefon. Dobro je i tako dok smo ja i suprug zajedno. Mojoj komšinici je umro muž i ona sa penzijom od 20.000 dinara često gladuje. Plati račune, pa ostane nekoliko hiljadarki za hranu. Strašno je kada u starosti nemate ni za jelo.

Prosečna penzija za mnoge je samo san. Mnogobrojni penzioneri od svojih mesečnih primanja ne mogu da plate ni svoje lekove. Nekima ček ne dostigne ni hiljadu dinara. To su najčešće oni koji imaju malo godina radnog staža, ali i oni koje poslodavci nisu prijavljivali.