Sve više penzionera u Srbiji koji rade i u poznim godinama

Božidaru Fratoviću novi posao bio je potreban kada je 10 godina pre penzije dobio otkaz u firmi. Počeo je da radi u službi obezbeđenja do starnosne penzije. Teška materijalna situacija primorava ga da radi i dalje.

Fratović kaže da je morao da radi jer je njegova ćerka digla kredit da bi kupila stan, pa da bi mogli da stanuju i žive.

Penzija mi je mala, a moram da pomognem ćerki. Kad se pogledaju cene u samousluzi ako hoćete da jedete normalnu hranu onda normalno sve je skupo. Danas 1.000 dinara nije ništa, naveo je Fratović.

Podaci PIO fonda pokazuju da je 25.000 penzionera zaposleno, a 11.000 njih radi na osnovu autorskog ugovora i ugovora o delu, 6.500 penzionera radi privatno, dok je u radnom odnosu 6.000, za privremene poslove angažovano ih je1.500. Budući da je mnogima važna samo plata, često rade i na crno.

Momira Lalić iz Penzijsko invalidskog osiguranja rekao je da prijavljivanje penzionera je obaveza poslodavca i Fond nije nadležan da vrši inspekciju.

Mi imamo podatke samo o onima koji su prijavljeni na osiguranje 3.100 penzionera ne može da snosi sankcije što se tiče korišćenja penzije, naveo je Lalić.

Ipak, penzioneri se ne odlučuju da rade samo zbog nedostaka novca. Iako im novac najčešće nedostaje, odlučuju se i da volontiraju. Nada Satarić iz "Amity" kaže da veliki broj penzionera i starijih ljudi bave se volonterski humanitarnim aktivnostima, a polovina aktivista u Crvenom krstu su penzioneri.

Prema njenim rečima, onaj ko može da radi treba ga pustiti, to je jako važno jer je to prevencija za bolesti, kao i za depresiju. Špiro Bezbarica iz Udruženja penzionera kaže da su penzioneri srećni da ih se neko setio, neki put im i suze krenu jer ih se nikad niko nije setio pa ih to dirne.

Penzioneri rade čak i tamo gde je standard znatno viši. U Francuskoj sve više penzionera između 60 i 69 godina života radi neki dodatni posao. Neki, da bi im penzija bila viša, a neki, kao kod nas, radi dodatnog prihoda.