Pravnici sa većine privatnih fakulteta u Srbiji ne mogu da se upišu u imenik pripravnika, pa samim time ni da postanu advokati u Beogradu - ma koliko ti fakulteti bili akreditovani od strane Ministarstva prosvete. Razloh leži u samom Zakonu o advokaturi.
Svršeni pravnici sa privatnih fakulteta imaju veliki problem prilikom pokušaja da odrade pripravnički staž i upišu se u Advokatsku komoru Beograda, jer ova ustanova ne prihvata diplome u kojima ne piše izričito da je završen pravni fakultet. Drugim rečima, nije svaka visokoškolska ustanova koja u svom nazivu sadrži reč pravno isto što i pravni fakultet.
Zakon o advokaturi jasno propisuje uslove pod kojima neko može da se upuše u imenik advokata ili propravnika i jedan od ulova je da osoba ima diplomu pravnog fakulteta. Dakle, uopšte se ne radi o tome da li je u pitanju državni ili privatni fakultet, već jeste li pravni ili ne. Studenti privatnih pravnih fakulteta bez problema mogu da se upišu.
Sličan stav imaju i u Advokatskoj komori Vojvodine, dok druge regionalne komore prihvataju diplome svih fakulteta koje priznate Ministarstvo prosvete. Upravo zbog toga se oni koji ne mogu da se upišu u AK Beograda okreću drugim komorama. Ukoliko je, recimo, neko završio fakultet za pravo i bezbednost" ili za privredu i pravo on neće moći da postane advokat u Beogradu, jer takvi fakultet ne izdaju diplomu pravnog fakulteta. Nije u pitanju samo reč koja stoji u nazivu ustanove, već obrazovni program koji takvi fakulteti imaju.
Ako fakultet nije pravni, on onda nema program kao pravni fakultet. Tako dolazimo u situaciju da se prijavljuju ljudi koji su završili svega četvrtinu programa koji je obavezan na pravnom, a ako bismo ih prihvatali, to bi bilo degradiranje naše profesije. Čak ni činjenica da Advokatska komora dobija 4.000 evra, koliko košta upisnina, od svakog upisanog kandidata, nije omekšala stav ove ustanove. Isti je stav za upis u imenik pripravnika i u imenik advokata.