Dragana Miletić došla je na ovu ideju, kada je prošle godine ostala bez posla.
Ljudi iz gradske sredine u Kragujevcu koji imaju želju da uzgajaju različite biljne vrste, a nemaju dovoljno znanja ali ni zemljišta na kome bi sadili mogu da se uključe u projekat zajedničkih bašti.
Dragana Miletić došla je na ovu ideju, kada je prošle godine ostala bez posla jer je želela da proizvodi zdravu hranu za svoju porodicu i prijatelje.
"Neko voli da trči, neko ne voli ali voli recimo da ima kontakt sa zemljom, voli da posadi nešto što će da nikne. Ne mora da sadi luk, krompir, paradajz pa da jede salatu, može da sadi i ruže. Prosto sam taj proces rada je vrlo lep", kaže domaćica Dragana Miletić.
Sa svojom prijateljicom Vesnom Dragana je napravila prvu zajedničku baštu u Kragujevcu.
Vlasnica zajedničke bašte Vesna Lazarević tvrdi da je rad u bašti terapija.
"To je meni neko vreme bio i odmor kada dođem sa posla i uđem u baštu, kao jedna vrsta terapije. Pozvaćemo sve žene koje su raspoložene da to rade sa nama. Mi već imamo neke prijatelje koji to rade, imaju svoje bašte koje su malo veće i oni su početnici u ovome, pa eto ko god želi dobrodošao je da radi ovde sa nama", poziva Vesna Lazarević.
Koncept zajedničkih bašti je dosta razvijen u Americi i Zapadnoj Evropi pa je Draganin osnovni cilj da zainteresuje ljude iz grada, da zajedno iznajme parcelu i započnu ozbiljniju proizvodnju.
Domaćica Dragana Miletić kaže da je to samo početak
"Sve smo mi na neki način domaćice koje kupuju na pijaci i prosto pitamo svaki put 'bako je l’ ovo prskano, da li je domaće?' Ovo naše ovde neće biti ničim tretirano, osim vode i komposta koje nas dve pravimo, tako da će sve biti zdravo, organsko", objašnjava Dragana Miletić.
Kako u Šumadiji ima dosta sela sa neiskorišćenom zemljom jedna od ideja je i da se zajedničke bašte prebace iz gradske sredine u ruralno podneblje kako bi se započelo sa ozbiljnijom proizvodnjom povrća, voća i salata.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
