STARI NIKAD NE GREŠE: Evo zbog čega "kucamo u drvo"?

Ukoliko jeste, da li ste znali da Balkan nije jedina regija na svetu gde ljudi kucaju u drvo za dobru sreću, ili da oteraju lošu sreću? I na kraju, jeste li se ikada zapitali zbog čega to tačno kucamo u drvo?

Ljudi često kucaju u drvo kada izgovore neku rečenicu koja izaziva sudbinu. Uglavnom nesvesno, kucnu u drvo kako bi bili sigurni da ništa neće krenuti po zlu. Odnosno, ako gledamo istorijsko značenje, kucnu u drvo kako bi oterali zle duhove koji se u njemu nalaze.

Pre dolaska hršćanstva i islama mnoge paganske grupe i kulture, sve od naroda Irske pa do Indije obožavale su, ili smatrale idolima - stabla. Neki su ih koristili za proricanje sudbine, drugi su ih koristili u religijskim ritualima, a treći (poput drevnih Kelta) smatrali su da su stabla domovi drevnih bogova i duhova.

Jedna od mogućih verzija je steda su prvi pagani koji su naselili Evropu kucali u drvo (od kojeg su bile napravljene kuće) kako bi isterali zle duhove iz drveta i sprečili ih da prisluškuju razgovore u domu. 

Druga verzija opet kaže da su neke paganske grupe obožavale ove duhove u drveću tako što bi za dobru sreću stavili obe ruke na drvo. Tokom vekova ovaj je verski obred prerastao u kraći način obožavanja, to jest u brzinsko kucanje za sreću. 

U Rumuniji se veruje da se loše stvari mogu izbeći kucanjem u drvo, u Bugarskoj se kuca u drvo kako bi se izbegle loše vesti, dok se u zemljama bivše Jugoslavije uglavnom kuca kako bi se nešto dobro potvrdilo, odnosno kako ne bi pošlo po zlu (“da kucnem u drvo” ili “da se ne urekne”).