AKO OVO RADITE, ODMAH PREKINITE: Ovim postupcima uništavate sopstveno dete!

Posebno treba da se zabrinu roditelji koji dozvoljavaju čak i da njihovi mališani zamene glavne obroke slatkišima, pa kada dete odbija da pojede ručak, vade raznorazne grickalice i čokoladice, jer im je važno da pojede bar nešto.

Velika opasnost leži i u postupku koji koriste mnogi roditelji, a tiče se nagrađivanja odnosno kažnjavanja deteta slatkišima. Studije su pokazale da deca koja slatkiše doživljavaju kao nagradu imaju značajno veće šanse da postanu gojazna.

Zašto je šećer loš za organizam?
Velika količina šećera, ocenjuju stručnjaci, stvara temelj za razvoj loših navika u ishrani, koje umeju da potraju do kraja života i uzrokuju teške bolesti.

''Decenijama je poznato da unošenje saharoze loše deluje na zube odnosno da podstiče razvoj karijesa. Druga jasna i poznata činjenjica je povećanje telesne težine usled konzumiranja pića i hrane sa šećerom. Unošenje saharoze stvara nove želje za saharozom i zato praktično nikada i ne ostajemo na jednom slatkišu. Kad se saharoza unosi kroz piće, organizam ulazi u krug u kojem pokušava da reguliše nivo šećera u krvi, jer u početnoj fazi organizam velikom brzinom jednostavne ugljene hidrate pretvara u glukozu i skladišti je u krvotoku'', objašnjava v.d. direktora Instituta za fizičku i opštu hemiju dr Stevan Blagojević.
Blagojević ističe da nema više i manje štetnih slatikiša, već da svi proizvodi s dodatom saharozom moraju da imaju ograničenje u ishrani.

''Lekari kažu da je istina da je glukoza energija, ali količina koja se stvara prilikom unošenja veće količine šećera prevelika je za naše uobičajene aktivnosti. U trenutku kad je glukoza u krvi u većoj koncentraciji, zdrav organizam luči insulin kako bi višak glukoze bio apsorbovan i na taj način skladišti se mast, što je uvod u povećanu telesnu težinu. Glukoza istina nestaje iz krvotoka, a time količina šećera u krvi naglo pada i tada se, dok organizam pokušava da povrati ravnotežu, javlja ponovna potreba za glukozom, i podsvesno uzimamo opet nešto slatko. Kad ovaj proces traje godinama, ćelije mogu da postanu otporne na insulin, stvara se insulinska rezistencija što može da dovede čak i do dijabetesa. Poznato je da šećer pravi i probleme na koži, jer procesom glikacije smanjuje se proizvodnja kolagena, proteinskih vlakana koja daju čvrstinu koži'', kaže Blagojević.

Ako već jedemo slatkiše, onda su ove poslastice najbolji izbor

Nutricionistkinja Branka Mirković preporučuje roditeljima da kada deca žele da se zaslade izaberu mlečno slatke obroke sa voćem, kompote, domaći puding sa voćem, domaći kolač sa voćem kao što su pite od jabuka ili višanja, sutlijaš sa voćem, voćne salate sa pravim mlečnim šlagom, domaće kolače sa kvalitetnim namirnicama na primer suvim i jezgrovitim voćem, domaći šejk sa jogurtom ili voćem.

''U manjim količinama ovakve poslastice su zdrave. Deci u zavisnosti od uzrasta treba da jedu manje porcije. Deca školskog uzrasta, posebno viših razreda osnovne škole treba da jedu porcije za odrasle '', kaže ona i dodaje da su posledice prevelikog unosa šećera na početku nevidljive, ali da mogu biti temelj za razvoj bolesti, kao i loših navika u ishrani.

Koja količina šećera je preporučena?

Kako podseća dr Blagojević maksimalna količina šećera na dnevnom nivou je 90 grama, a u tu količinu uključen i šećer koji se unosi hranom.

''Američka asocijacija za srce ne preporučuje više od 25 g dodatog šećera za žene i ne više od 37,5 g za muškarce. Što se tiče dece, zbog mogućeg problema gojaznosti praktično se i ne preporučuje unošenje dodatnog šećera (osim onog u hrani). Do kraja XX veka kriterijumi su bili blaži i maksimalna količina šećera bila je 50g dnevno. Međutim, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je 2014. donela nove, oštrije preporuke za unošenje šećera. Po preporuci iz marta 2014. osobe s normalnom telesnom težinom ne bi trebalo da uzimaju više od 25 grama šećera dnevno. Imajući u vidu da uobičajena bezalkoholna pića sadrže oko 10% sećera, to znači da je neka razumna dnevna doza za odrasle do 250 ml osvežavajućih pića. Mlečna čokolada sadrži od 50-60% šećera, tako da je preporučena doza čokolade i sličnih proizvoda samo oko 50 grama/dnevno'', kaže Blagojević.