“Osećaj zajedništva, ovde ne postoji, tu svi samo trčimo za dolarima. Želja mi je da otvorim svoju kompaniju jer ovde bilo šta da otvoriš i ako malo imaš smisla, možeš super da živiš”, ističe Tomislav.
Umesto da kukate ili čekate državu da Vam reši problem, možete se ugledati na gospodina Tomislava Čička, iz Hrvatske, koji je sam rešio svoje probleme i situirao svoju porodicu.
“Može se reći da imam jedan i po fakultet. Dakle, Hrvatsku nisam morao da napustim jer sam jedva preživljavao, ali sam otišao sam jer nisam mogao da dobijem osnovno i Ustavom zagarantovano pravo na rad. U Hrvatskoj sam poslao 1246 molbi za zaposlenje i nisam nigde dobio posao”, priča Čičak.
“Danas u Kanadi radim kao krovopokrivač, a po struci sam ekonomista-informatičar. Mislim da sam se snašao odlično jer sam kao stranac za manje od godinu dana uspeo sam da kupim kuću. Imam dva auta, jedan porodični i drugi za posao”, kako kaže Tomislav Čičak.
“U Kanadi koriste tvoju lošu situaciju i činjenicu da moraš da radiš za njih. Imamo zatvorene radne dozvole i dosta je teško naći novog poslodavca dok ne rešiš status u tzv. permanent resident. Žalosno je što se i s takvim tretmanom tu osećam bolje nego u Hrvatskoj. Osećam da me poslodavac ceni. Otkako sam došao, plata mi je porasla za 50 odsto. Ovo je moja impresija, ima svakakvih priča. Uglavnom, moraš da budeš uporan kako bi izazvao i sreću”, priča on.
On je u Kanadu prvo otišao sam, a potom je došla i njegova porodica, supruga Ana kao i kćerka i sin. Naglašava kako je ženama puno teže da pronađu posao nego muškarcima.
“Što se tiče tzv. ženskih poslova, situacija nije dobra jer su to uglavnom niskokvalifikovani poslovi koji nisu puno plaćeni, tako da i nije neobično da žene rade 'muške' poslove. Škola, odnosno programi koji postoje, za svaku su pohvalu. Ipak je ovo imigracijska zemlja. Moja su se deca uklopila savršeno. Škola im nije svedena na bubanje teorije već u razvijanje ličnosti i ljudskih vrednosti. Praktični su - neće da ih uče kako da računaju već kako da koriste digitron. Zanimljiv primer: pitao sam ćerku kako bi rešila jedan problem, a ona kaže - upišeš problem na YouTube i pogledaš”, priča svoje iskustvo Tomislav i naglašava kako su svakodnevni problemi uglavnom puno bolje rešeni u Kanadi nego u Hrvatskoj.
“Registracija automobila traje otprilike pet minuta jer nema tehničkog pregleda i košta 80 dolara u mojoj provinciji Alberti, a porez i druge naknade nisu uračunati u cenu”, kaže on.
“Osećaj zajedništva, ovde ne postoji, tu svi samo trčimo za dolarima. Želja mi je da otvorim svoju kompaniju jer ovde bilo šta da otvoriš i ako malo imaš smisla, možeš super da živiš”, ističe Tomislav.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
