Hipotenzija ili sniženi krvni pritisak jeste stanje u kom krvni pritisak postaje toliko nizak da izaziva simptome poput snedećih neprijatnosti.
Neprijatni simptomi koji se mogu javiti jesu vrtoglavica, nesvestica, umor, mučnina, otežano disanje, zamagljenje vida, lupanje srca, hladna i lepljiva kožu. O viskom krvnom pritisku više se i piše i zna, jer je uzročnik brojnih bolesti i poremećaja koji mogu imati i smrtni ishod. Nizak krvni pritisak takođe može praviti velike problem, ukoliko je hroničan. Vrlo često ljudi ne shvataju da pate od hipotenzije i često odbacuju simptome kao jednokratne vrtoglavice ili umora. To može biti znak ozbiljnih endokrinih problema sa srcem ili čak signal neuroloških poremećaja. Opasno nizak krvni pritisak može da blokira kiseonik i hranljive materije koje su potrebne za funkcionisanje mozga, te ga zbog toga ne treba hvatati olako.
Neke osobe imaju prirodno nizak krvni pritisak, koji ne izaziva nikakve simptome. Međutim, ukoliko je krvni pritisak previše nizak, to može da utiče na protok krvi u telu, i da osoba oseća vrtoglavicu ili nestabilnost. Ljudi sa idealnom težinom i koji su fizički aktivni, mogu imati krvni pritisak niži nego što se smatra normalnim od 120/80 mm Hg. Međutim, kada očitavanje dosledno pokazuje oko 90/60 mm Hg ili niže, smatra se da osoba boluje od hipotenzije. Rizik od niskog ili visokog krvnog pritiska povećava se sa uzrastom, delom i zbog promene koje nastaju tokom starenja. Pored toga, protok krvi u mozgu opada sa starošću, što je čest rezultat nagomilavanja naslaga u krvnim sudovima. Prema proocenama, 10-20% ljudi starijih od 65 godina ima posturalnu hipotenziju.
Koji su izazivači krvnog pritiska?
Nagli pad krvnog pritiska najčešće se javlja kada osoba naglo ustane, ukoliko je pre ustajanja dugo sedela ili ležala. Ova vrsta niskog krvnog pritiska je poznata kao posturalna hipotenzija, ortostatska hipotenzija ili nervno posredovana ortostatska hipotenzija.
Uzrok niskog krvnog pritiska nije uvek jasan. Može biti povezan sa mnogim drugim faktorima ili stanjima u organizmu kao što su: trudnoća, dehidratacija, hormonski problemi, kao što su neaktivnost štitne žlezde (hipotireoza), preterano aktivna štitna žlezda (hipertireoza), dijabetes, ili nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija), predoziranje lekovima za visok krvni pritisak, otkazivanje srca, srčana aritmija (nenormalan srčani ritam), proširenje, odnosno dilatacija, krvnih sudova, oplota, iscrpljenost ili toplotni udar, boljenje jetre, nedostatak hranljivih materija: Nedostatak nekih neophodnih vitamina kao što su B-12 i gvožđa može dovesti do anemije, koja kasnije može rezultirati niskim krvnim pritiskom. Nagli pad krvnog pritiska može biti opasan po život. Uzroci hipotenzije uključuju: gubitak krvi kod krvarenja, niska telesna temperature, visoka temperatura tela, bolesti srčanog mišića, sepsa, ozbiljna infekcija krvi, opasna dehidracija, povraćanje, proliv, reakcija na alcohol, ozbiljna alergijska reakcija, pod nazivom anafilaksa.
Pad krvnog pritiska u kući možete trenutno podići trenutno slanom vodom ili supom iz kesice.