Šljiva je voće koje ima dugu tradiciju gajenja u Republici Srbiji. Čak je i sam Oskar Davičo opevao Srbiju među šljivama. U Kragujevcu skoro svako seosko domaćinstvo ima šljivik. U ovo doba godine domaćice pripremaju džemove i slatko od šljiva, a domaćini peku rakiju šljivovicu.
Prema mišljenju velikog broja pravih srpskih domaćina, početak oktobra idealan je za pečenje rakije. Iako ima mnogo varijacija, šljivovica je najrasprostranjenija i svojevrstan je srpski brend.
Reč rakija je arapskog porekla i potiče od reči „al-rak“, što u slobodnom prevodu znači znoj. U naše krajeve je stigla sa Turcima u 14. ili 15. veku. U početku je označavala piće arak koje se proizvodilo u Indoneziji, Maleziji i drugim dalekoistočnim zemljama, a dobijalo se destilacijom prevrelog soka ili vina specijalnih vrsta palmi.
Pored toga što postoji duga tradicija proizvodnje rakije u našoj zemlji, veliki broj proizvođača ne primenjuje adekvatnu tehnologiju proizvodnje što ima za posledicu nekvalitet, a samim tim i lošu poziciju na tržištu, pa se u tom slučaju rakija prodaje po niskoj ceni. Proizvodnja kvalitetne rakije zahteva određena znanja iz ove oblasti.