Srpski običaji: Znate li zašto se kite svatovi na svadbama?
06
Sre, Nov

Svaštara

Mnoge mere opreza i zaštite su se preduzimale da bi se mlada zaštitila tokom ceremonije prvenstveno od uroka i nečasnih sila. O tome svedoči naša tradicija koja obiluje običajima, ritualnim i drugim radnjama. Neke od njih su se u velikoj meri održale do danas.

Mlada nosi veo kako bi štitila sebe, ali i druge od sebe same jer su joj se zbog nedefinisanog statusnog položaja pripisivale karakteristike nečistog i opasnog, kao i povišena moć. Strogo se vodilo računa da se svatovi kreću drugim putem od onog kojim su došli, da bi zatrli trag zlim silama. Jedna od značajnijih situacija koja se nastojala izbeći je susret dve mlade na tom putu. Iz istog razloga mlada od roditeljskog doma do novog prelazi na konju ili kolima, ne dodirujući zemlju, dok ne pređe prag. U vazduh se pucalo takođe da bi se rasterale zle sile.

Gosti na svadbi su kićenjem postajali ritualni učesnici svadbene ceremonije. Logično, i njima je potrebna zaštita kako bi sve proteklo u najboljem redu i kako bi se preduzele sve mere za uspešan brak. Svatovi su se kitili uglavnom ruzmarinom koji se pričvršćivao crvenim koncem za revere. Smatralo se da crveni konac ima ogromne moći, da donosi dobru sreću i garantuje onome ko ga nosi božansku zaštitu. Naši stari su verovali da crveni konac može spasiti i zaštititi od bilo kojeg uroka. I danas se crvenom koncu poverava zadatak da brani i štiti čoveka i to od samog rođenja. Nose ga slavne i poznate ličnosti, ljudi na duhovnom putu, ali ga i naše bake vezuju svojoj deci i unucima.

Svatove okupljene u mladoženjinoj kući kitili su na sledeći način. Onima koji su u braku ruzmarin se stavljao na desnu stranu, a onima koji nisu na levu. Mladoženji su u njegovoj kući cvet stavljali na levu, a u mladinoj na desnu, čime se obeležava i njegov prelazni status da još nije oženjen ali ni neoženjen. Dolaskom po nevestu u njen dom svatovi su ponovo bili zakićeni na istoj strani na kojoj to već jesu. Oni su se od svatova sa mladine strane razlikovali po tome što su imali po dva ruzmarina ili cveta, odnosno oznaku da su prešli dve granice. Kačenjem cveta na rever svatovi postaju odvojeni od spoljašnjeg sveta. Ruzmarin ili cvet predstavlja ulaznicu u drugu realnost koja traje tog dana, u kojoj vladaju specifične zakonitosti. Za tu ulaznicu se daje simbolična vrednost.

Do danas običaj kićenja svatova se održao. Rekli bismo da je jedan od omiljenih mladencima jer se poštuje gotovo na svim svadbama. Dobra vest je da mu ne preti zaboravljanje, ali je pretrpeo mnoge promene od davnina.

Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu