Profesor norveškog Nacionalnog centra za čitalačko obrazovanje i istraživanje, An Mangan, smatra da forma publikacije iz koje čitamo utiče na čitanje i razumevanje pročitanog.
Norveška naučnica ističe da opipljivost papira, odnosno neopipljivost digitalnog, različito deluju na naše čitanje, bez obzira na činjenicu da se još uvek nismo sasvim prilagodili elektronskoj formi.
U okviru svog istraživanja, Mangen i njene kolege zatražili su od grupe strudenata da pročitaju roman iz dva formata: sa papira i ekrana.
Tokom procene razumevanja teksta koje su čitaoci pokazali, Mangen je primetila da je uloga forme publikacije veoma važna. Kada su čitaoci pozvani da događaje iz priče iznesu hronološkim redom, što je jednostavan zadatak, oni koji su pročitali roman sa papira su to daleko bolje učinili, praveći manje grešaka i generalno dajući tačniju verziju priče.
Merijen Volf, direktorka Centra za istraživanje čitanja i jezika pri bostonskom Univerzitetu, u svom zapažanju ide još dalje, strahujući da bi potpuno okretanje digitalnom formatu uticalo na "procese sofisticiranog razumevanja" teksta, tj. da bi dovelo do smanjenog razumevanja pročitanog.
"Čitanje je most ka misaonom. Mislim da je ovaj proces kao jedan od aspekata čitanja zaista ugrožen" ističe Volf, koja smatra da bi se moglo desiti da se proces čitanja sa razumevanjem nikada u potpunosti ne razvije kod mlađih čitalaca, a da kod starijih vremenom atrofira.
Britanski pisac Tim Parks izjavio je da će velike književne klasike, poput Dikensovih i Foknerovih romana, koji od čitalaca zahtevaju veću koncentraciju i dublje razmišljanje, internet uništiti, jer su moderni čitaoci previše rasejani da bi ih razumeli. Njegov kolega Vil Self se u potpunosti slaže s njim, najavljujući "smrt romana".
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
