U našoj zemlji se ne uzgaja dovoljno, a potražnja je velika.
Proizvodnja lekovitog bilja u Srbiji sve je aktuelnija i zanimljiva proizvođačima, a ove godine, kako saznajemo iz raznih udruženja za proizvodnju lekovitog bilja - vlada prava pomama za gajenjem belog sleza.
Uzgoj belog sleza aktuelan je pre svega, zbog dobre zarade. Ova biljka je deficitarna na tržištu Srbije, pa nema problema sa plasmanom.
Malo je proizvođača koji mogu da ga gaje na velikim površinama, jer iako mu je cena odlična, ove godine se kretala oko 850 dinara za kilogram, problem je veliki posao i ručni rad.
"Ni kod jedne biljne kulture, odnosno lekovitog bilja, nema više rada, ali nema ni više zarade. U prozvodnji nema mnogo posla, tu je zastupljen uglavnom mašinski rad, ali kad dođe do finalne pripreme i ljuštenja, tu ima ručnog rada, jer ne postoji mašina koja bi mogla mašinski da ga oljušti", kaže Zoran Tomić, jedan od velikih proizvođača tog lekovitog bilja iz Bavaništa za Agroklub.rs.
On preporučuje da se beli slez gaji porodično, na gazdinstvima, koja ne raspolažu velikim površinama. Dovoljno je pola hektara do hektar. Otkupljuju ga firme koje se bave otkupom lekovitog bilja, pakovanjem, daljom distribucijom, prodajom, kao što su brojne radnje zdrave hrane.
Kamilice možete da uberete i do tri i po tone, dok belog sleza jedan radnik može da uradi dnevno četiri do pet kilograma suve kocke.
Beli slez se proizvodi na dva načina: generatitivno i vegetativno. Generativno je razmnožavanje putem semena, a vegetativno putem korena, odnosno deljenjem korena. Ukoliko se opredelite za vegetativnu proizvodnju, onda se materijalu koji se izvadi na jesen odsecaju glave. Te glave se dele na dva tri ili četiri dela, u zavisnosti od veličine ili potencijala same biljke.
"Generativni put je preko proizvodnje rasada. Vi možete u junu da posejete seme belog sleza u hladnim lejama i do oktobra taj rasad stigne. On se zatim vadi i stavlja na određeno mesto na plantaži, gde će biti narednih godinu dana do sledećeg oktobra kada se vadi i kada opet postoji mogućnost za ponavljanje ciklusa", objašnjava Tomić i dodaje da se beli slez ponekad mora zaštititi od zelenog buvača koji napada njegov list.
Koren koji je izvađen pere se u mašini za pranje, a onda se ide na čišćenje malih repića, a to se sve radi ručno. Sitne žilice sa korena bi morale da se odstrane, kako bi se pristupilo sto lakšem ljuštenju epitela na korenu.
"Kada se sve to završi, dolazi do paranja tog oljuštenog korena u šipke, koje su širine otprilike jedan puta jedan centimetar. Sve se to radi ručno, para se nožem, a postoji i alat kojim se seku kocke belog sleza, te tako one konačno budu dimenzija jedan kubni centimetar. To se zatim suši i dolazi do proizvodnje suve kocke koja se koristi za čajeve", objašnjava Zoran ceo proces proizvodnje.
On je sve učinio da sebi olakša, te je čak napravio priručne mašine i alatke, koje mu mogu olakšati ceo posao.
"Kad ispitujete neki posao on vam sam pokaže kako treba da radite. Nešto malo čujete, pročitate na internetu a i sami vidite, dođete do zaključka", priča Tomić.
(Stil.kurir)
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
