Pre rata nismo imali muzeje, a onda su došli Nemci i zatvorili ih sve: Knjiga „Okupirana kultura“ o kulturnim dobrima Srbije za vreme nacista i kolaboracionista

Stereotip da pre Drugog svetskog rata nisu postojali muzeji, ustanove i institucije kulture u Srbiji da taj segment kulturnog života kod nas počinje tek od novih vlasti i Drugog svetskog rata pobija knjiga „Okupirana kultura” koje je iz štampe izašla krajem prošle nedelje.


Muzeja, kulturnih dobara, pa i zakonske brige o njima je bilo i pre rata, a kulturne ustanove kao i zavode za njenu zaštitu tokom okupacije osnivala je i kolaboracionistička vlada, navode autori, istoričari prof. dr Vladimir Krivošejev i dr Rade Ristanović u knizi „Okupirana kultura: Nacisti, kolaboracionisti, muzeji i kulturna dobra u Srbiji tokom drugog svetskog rata”.

„Okupirana kultura” je knjiga koja tematski odskače od ustaljenih i isuviše zastupljenih istoriografskih knjiga koje analiziraju vojne operacije, stradanje i otpor. Njeni autori Drugi svetski rat u okupiranoj Srbiji sagledavaju iz sasvim drugog ugla. Horizont ove publikacije predstavlja kultura u njenom izuzetno važnom segmentu – zaštiti kulturnih dobara i radu muzeja. U heurističkom pogledu ova monografija leži na čvrstim temeljima primarnih istorijskih izvora, većinski nemačke i kolaboracionističke provenijencije, navodi se u najavi ovog izdanja.

Početnu tačku istraživanja predstavljaju provera stereotipa stvorenih u posleratnoj Jugoslaviji da se tek posle Drugog svetskog rata u državi čiji celokupan društveni život diktira Komunistička partija, razvija muzejska mreža van Beograda kao prestonice, da se tada donose i prvi zakoni o zaštiti kulturnih dobara i otvara prvi zavod za zaštitu spomenika kulture, kao i da se tada formira i stručni i naučni kadar spreman da aktivno radi na zaštiti spomenika kulture, kaže za Danas istoričar Vladimir Krivošejev iz Valjeva, koautor knjige.

Po njegovim rečima temeljna istraživanja autora u velikoj meri su negirala ove stereotipe. Istina, oni su delimično prihvatljvi kada je reč o predratnom periodu, a potpuno neprihvatljivi kada je reč o periodu okupacije 1941-1944. godine.

Zagubljene i zamagljene radne biografije tokom okupacije
– Tokom okupacionih godina kvislinška Vlada je osmislila, i počela sa postavljanjem, nacionalnu mrežu muzeja Srbije, na tri nivoa. Gornji su činili postojeći nacionalni muzeji u Beogradu; srednji, okružni nivo je trebalo da čine muzeji koji su počeli da se osnivaju u okružnim centrima (na papiru su uspostavljeni u Kragujevcu i Valjevu), a potonji „donji ili niži”, lokalni, muzeji je trebalo da se osnivaju u gradovima i varošima koji nisu bili okružna središta, pojašnjava on.

Pored toga, navodi Krivošejev, krajem leta 1941, i u proleće 1942. godine Nedićeve vlasti donele su Uredbe o čuvanju starina, koje, naročito ona iz 1942. godine, predstavljaju temeljni moderan pravni akt.

– Na osnovu te Uredbe osnovan je i Centralni zavod za zaštitu starina, koji je aktivno radio, i nikada nije ni ugašen, već je početkom 1945. izgubio samostalnost, utapajući se u Narodni muzej, da bi se 1947. godine osamostalio u današnji Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Pored toga, od jeseni 1942. godine radio je i beogradski Gradski zavod za čuvanje starina, nabraja naš sagvornik.

Stereotip i zabluda je da kod nas do kraja Drugog svetskog rata nisu postojali muzeji i ustanove kulture, osnivala ih je i kvislinška vlast po okupacijom, naravno iz svojih razloga Vladimir Krivošejev, istoričar Foto: Z. S. M.
U knjizi „Okupirana kultura” navedeni su tokom okupacije i posebni kusevi – seminari za muzealce, kroz koje su se, bilo kao predavači, bilo kao polaznici kursa, stručno i naučno razvila najpoznatija imena posleratne srpske heritologije, poput Đorđa Mano-Zisija, Ivana Zdravkovića, Radivoja Ljubinkovića, Svetozara Raičevića, bračnog para Garašanin, Katarine Ambrozić, Dejana Medakovića…

– Sve značajne i „krupne” ličnosti iz tog muzealskog sveta posle Drugog svetskog rata nastavaile su svoje karijere. Ali u zvaničnim biografijama kod njih aktivnost tokom ratnih godina potpuno je prikrivena i „zamagljena”. Na primer, u slučaju Svetozara Raičevića, koji je tom 1942. i dela 1943 godine bio referent za muzeje i starine u Ministarstvu prosvete, beleži se da je ceo rat bio u logoru, ističe za Danas Vladimir Krivošejev.

Kulturnjaci večiti podstanari, ni slavni Kašanin nije imao svoj stan
Pored dokumentovanog ukazivanja na ove činjenice, uz detaljnu istoriografsku naraciju, autori su dodatnu pažnju posvetili i drugim aspektima rada baštinskih ustanova u Srbiji tokom okupacije.

Čitajući stranice „Okupirane kulture”, možete da saznate: koji muzeji su radili u okupiranoj Srbiji i kakva im je bila delatnost ali i kako su se borili sa opštom nemaštinom nastojeći da održe i minimum rada; kako je izgledao svakodnevni život u muzejima; kakav životni standard su imali muzealci; kakave su im bile plate; koliko njih je imalo svoju kuću ili stan a koliko ih je bilo podstanara.


– U Etnografskom muzeju koji je osnovan 1901. godine samo jedan kustos ima svoj stan, svi ostali žive kao podstanari, uključujući i direktora. A, kad smo već kod toga, kod direktora podstanar je i direktor Muzeja kneza Pavla, slavni Milan Kašanin, ne libi se da „podseti” Krivošejev.

Pre rata nismo imali muzeje, a onda su došli Nemci i zatvorili ih sve: Knjiga "Okupirana kultura" o kulturnim dobrima Srbije za vreme nacista i kolaboracionista 7Pre rata nismo imali muzeje, a onda su došli Nemci i zatvorili ih sve: Knjiga "Okupirana kultura" o kulturnim dobrima Srbije za vreme nacista i kolaboracionista 8Pre rata nismo imali muzeje, a onda su došli Nemci i zatvorili ih sve: Knjiga "Okupirana kultura" o kulturnim dobrima Srbije za vreme nacista i kolaboracionista 9Pre rata nismo imali muzeje, a onda su došli Nemci i zatvorili ih sve: Knjiga "Okupirana kultura" o kulturnim dobrima Srbije za vreme nacista i kolaboracionista 10
U odeljku „Umetnost preživljavanja” kao jedna od crtica preživlajavanja muzealaca u okupaciji zabeležen je i slučaj da je portir muzeja koji je bio seljak, prodao kustosu mast koja se posle 10 dana užegla. Posvađali su se a zbog toga što su obojica učestvovali u crnoberzanskoj transakciji (kao prodavac i kupac) otpušteni su sa posla.

Kako ističe Krivošejev jedino je Muzej kneza Pavla imao grejanje.

Nacistička i saveznička bombardovanja, odnos okupatora i oslobodilaca prema kulturnim dobrima
Takođe u posebnim pogavljima knjige autori Krivošejev i Ristanović navode i obrađuju koja kulturna dobra su nacisti ukrali i uništili kao i kakva je bila sudbina pokretnih kulturnih dobara prilikom nemačkog bombardovanja 1941, i savezničkog 1944. godine.