Dani otvorenih vrata u Muzeju “21. oktobar“

Petar Lubarda je rođen 27. jula 1907. godine u malom, kamenitom selu Ljubotinju, blizu Cetinja. Bio je jedan od retkih stvaralaca sa ovog podneblja koji je stekao internacionalnu slavu. Govorio je: „I, tek onda kada jedan umjetnik uspije da postane opšti prilog u razvoju umjetnosti, onda je on de facto i nacionalan.“ Umetničku školu u Beogradu upisuje 1925. godine. U Parizu je boravio od 1926. do 1932. godine i od 1938. do 1940. godine. U međuratnom periodu izlagao, pored Pariza, u Rimu, Beogradu i Hagu.

Rat provodi u zarobljeništvu u logoru Štalag 17b u Kremsu, Austrija. Od 1947. do 1950. godine boravi na Cetinju, a od 1950. godine do smrti živi i radi u Beogradu. U maju 1951. godine priređuje samostalnu izložbu u galeriji ULUS-a koja je bila prekretnica u celokupnoj poslertanoj umetnosti kod nas. Dobio je niz nagrada i priznanja: Grand prix na I internacionalnij izložbi u Parizu (1937), I nagrada na Internacionalnoj izložbi u Hagu (1939), Grand prix na Bijenalu u Sao Paoulu (1953), I nagrada na III bijenalu u Tokiju (1955), godišnju Gugenhajmovu nagradu (1956), nagradu Umetničkog udruženja “Rabindranat Tagora“, Kalkuta (1970), Herderova nagrada (1973). Tokom pedesetih i šezdesetih godina 20. veka izlagao je u najprestižnijim galerijama sveta. Bio je redovni član SANU. Preminuo je 13. februara 1974. godine u Beogradu. U vrednoj umetničkoj zbirci muzeja „21. oktobar“ posebno mesto pripada njegovom izuzetnom delu, ciklusu slika Kragujevac 1941, koji se nalazi i u okviru stalne muzejske postavke kao poklon velikog umetnika1969. Godine Spomen-parku. Lubarda je uz ciklus ostavio testament sa jedinim zahtevom – da dela nikada ne napuštaju grad.Od otvaranja Muzeja 1976. godine, postao je deo stalne postavke. Zbirka se sastoji od 27 slikanastalih su između 1966. i 1968. godine. Različitih su formata, od malog do monumentalnog, rađene upotrebom neuobičajenih veziva, mahom industrijskih: vinilskih i alkidnih smola, nitro veziva, akrilika. Ciklusom Lubarda je posebno naglasio ideju o drami i tragediji, ali i nesalomivosti života uprkos smrti i razaranju. Jasnim asocijacijama i simbolima neosetno preklapa dve tragedije rata, ličnu, sopstvena teška iskustva izlogora Krems i kolektivnu, streljanje više hiljada civila Kragujevca i istovremeno obe podiže na bezvremene slojeve. Po njemu: „Svaka tragedija je ljudska i nema lokalno obeležje”. Lajtmotiv ciklusa bili su Njegoševi stihovi iz „Gorskog vjenca”: „Na groblju će iznići cvijeće za daleko neko pokolenje.”Osobenost dela je što svaka od 26 manjih slika predstavlja neku vrstu skice i pripreme za veliko platno Dosta krvi, dosta ubijanja, a istovremeno se većina njih mogu posmatrati i kao zaokružena, celovita dela koje šalju snažne poruke. Tokom 13. februara, kao i praznika Dana državnosti, 15. i 16. februara posetioci će moći besplatno da obiđu Muzej „21. oktobar“, jer je 15. februar i dan muzeja. Otvoren je na taj dan 1976. godine.