U saopštenju Gradskog odbora Srpske napredne stranke navodi se:
„Politikantske igre bez granica Objavljivanje slika i priloga o kretanju porodica štićenih ličosti lako može prerasti u pretnju po njihovu ličnu bezbednost, ali i manje ili više otvorenu i ogoljenu pretnju samim nosiocima najviših funkcija.
Ako se ikada bude pisala domaća istorija političkog (kvazipolitičkog?) beščašća, onda će kontinuirana serija napada na porodicu predsednika države Aleksandra Vučića zauzeti jedno od najistaknutijih mesta.
Zaista, čovek bi se s punim pravom mogao zapitati da li su pojedinci samo bezidejni ili poseduju deficit razumevanja politike.
Jer, iako smo se u periodu našeg trodecenijskog i koju godinu plus višestranačja svega nagledali i naslušali na javnoj sceni, izgleda da neki akteri još uvek nisu shvatili da ipak postoji granica koja se prelaziti ne sme, čak ni u političkoj areni.
Koja, kad pogledamo razna medijska pisanija i priloge, sve više liči na arenu bespoštednih obračuna bez ikakvih kočnica, granica, o fer pleju ili političkom bon tonu da ni ne govorimo.
Ako se za sve ovo vreme tome neki nisu naučili, da li su takođe zaboravili neke od osnovnih postulata našeg običajnog prava i kolektivnog morala?
Koji kaže da se ljudima u porodicu ne dira, pogotovu ne u decu.
Pogotovu kad deca nisu na javnoj sceni, nisu nosioci neke javne, društvene, pogotovu ne i političke funkcije.
Ili su u svojoj uspenušanoj želji da se domognu ako ništa, onda barem nešto zamašnijeg kolača vlasti (slasti?), zaboravili na sledeće:
U našem narodu deca su svetinja, kao uostalom i roditelji, braća i sestre, pa ih nikako ne bi trebalo instrumentalizovati u političkoj borbi.
Pogotovu kada je reč o porodici štićenih ličnosti, što se direktno može odraziti na njihovu ličnu bezbednost. Barem kao (ne)iskazanu pretnju!
Nešto kao: „Znamo gde ti se sin kreće!“
Mada, sve učestaliji napadi na porodicu predsednika Vučića pre da imaju za cilj nešto drugo: da mu skrenu pažnju sa onoga čime se on prilježno i bukvalno danonoćno bavi, na iznalaženje najboljeg mogućeg rešenja u jednoj od najtežijih istorijskih momenata u kome su se našli narod i država.
I njihova budućnost.
I budućnost sve naše dece!
Ako je neko zaboravio da se upravo o tome radi?!
Zato s indignacijom, da ne upotrebimo neku očigledniju reč, odbacujemo neukusne medijske priloge o članovima porodice predsednika Vučića i osuđujemo ih, bez izuzetka; to se odnosi i na porodice svih aktera na javnoj i političkoj sceni koji ne smeju biti moneta za političko potkusirivanje neistomišljenika, jer je to tako suprotno i našem mentalitetu, ali i elementarnoj javnoj, političkoj i ličnoj pristojnosti koju, na svu sreću, većina našeg naroda odlično ume da prepozna i da kazni na odgovarajući način, u odgovarajuće vreme i na pravom mestu, kao što su, na primer, izbori.“