Knez Miloš Obrenović je Kragujevac učinio slavnim, izmenio njegovo lice i nijedna priča o njegovoj vladavini se ne može zamisliti bez Kragujevca. Vladao je Srbijom 1815-1839. i 1858-1860. godine. Kragujevac je odredio za prestonicu, najverovatnije, još 1817. godine, kada je otpočela gradnja prvih objekata u kojima će smestiti knez i njegova porodica, a potom cela državna uprava, brojna nadleštva, činovnici i dvorani. Kneževa volja je potvrđena na Đurđevdanskoj skupštini u Vraćevšnici, 1818.godine.
Jedna od takvih priča se dogodila Ispred Miloševog konaka (Milošev konak je srušen 1941. godine tokom bombardovanja (u to vreme je bio Oficirski dom), a mnogo pre njega izgoreo je i Ljubičin konak (Šareni konak) i srušene su vojne barake) koji je srušen, proticala je Lepenica koja je bila plovna i imala je puno virova. Miloš jednom sa doksata primeti da se neko šeta obalom i sprema se da skoči u vir i izvrši samoubistvo. Miloš odmah naredi slugama da idu i zadrže čoveka dok on ne stigne. Kad je Miloš stigao, svi su očekivali da očinski posavetuje nesrećnika da to ne čini, ali on naredi da ga puste da skoči. Kaže, svakakve smrti je video u svom veku, samo nije video davljenje!
Drugi put u viru se našao Milošev baštovan koji je popio špiritus i pošto mu je sve gorelo u utrobi, vapio je za vodom. Miloš naredi da ga bace u Lepenicu jer tamo ima vode koliko mu želja.