Šumadinci se ne boje poplava, ali pre nekoliko godina su itekako imali strah od njih.
Izlivanja vodotokova javljaju se za vreme provala oblaka. Izlivanje za vreme topljenja snega su retki, jer se prvo sneg topi u nižim, a zatim u višim delovima sliva. U tom periodu izlivanje može se pojaviti u neregulisanom delu Lepenice između Resnika i Badnjevca, kao i u slivu reke Uglješnice.
Veliki broj padavina oduvek je zadavao probleme stanovnicima mesta kroz koje protiče reka Lepenica. Prva veća poplava pogodila je Batočinu 1820. godine. Lepenica je u Kragujevcu 1825. odnela čak i most između kneževa konaka i saborne crkve.
Te su se poplave ponavljale vrlo često, naročito u periodu 1828–1830, kada se razlivena voda ledila. Zato su se Kragujevčani 1855. godine dogovarali o regulaciji Lepenice. Naročito je Lepenica veliku štetu napravila 1864. godine. Jedna od strašnih poplava je bila i 1897. godine, kada je Lepenica napustila svoje korito preko Lapova i Markovca i probila sebi novi tok pravo u Veliku Moravu, kako i danas teče. Batočina je tražila posle ove polave da se tok Lepenice reguliše, ali to nije urađeno. Zbog toga je usledila nova poplava 1910. godine, kada je Lepenica odnela nekoliko života.
U periodu između dva svetska rata prva poplava je bila 1926. godine kada se zbog nadošle Ždraljice i Bresničkog potoka izlila Lepenica. Tada je uništen put Kragujevac – Batočina kao i pruga Lapovo – Kraljevo. Čišćenje blata kulukom je iznosilo 17 dana, dok je za popravku pruge bilo potrebno još više vremena. U maju 1929. godine Lepenica je poplavila sva mesta između Kragujevca i Batočine i ponovo je oštećena pruga pa voz nije mogao da saobraća. Zbog obilnih kiša 18. maja 1932. godine izlila se reka u Kragujevcu i poplavila deo grada kao i put Kragujevac – Batočina čime je treći put za 6 godina saobraćaj bio onemogućen.
Naglo otapalje snega prouzrokovalo je da se Lepenica izlije kod Rogota i polavi celu aluvijalnu ravan nizvodno od Kragujevca do ušća u Moravu, a najuugroženiji su bili Batočina i Lapovo. Godine 1970 na neregulisanom delu terena između Kragujevačke i Badnjevačke kotline lepenica se izlila čak 15 puta.
Poslednja velika poplava je bila u julu 1999. godine. Tada je potopljeno 30 mesnih zajednica i 48 sela. Dve osobe u Badnjevcu su izgubile život.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
