Stručnjaci ne vide svrhu povećanja brzine i predviđaju lošu bezbednost saobraćaja i veću potrošnju goriva.
Povećanje brzine vožnje na autoputevima na 130 kilometra na sat doneće Srbiji više saobraćajnih nesreća i poginulih, ali ne i skraćenje vremena putovanja!
Ovako stručnjaci za „Alo!” komentarišu usvojeni Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a koji je omogućio tu brzinu umesto dosadašnje od 120 kilometra na sat.
Ovaj zakon se donosi, kako objašnjavaju u Vladi Srbije, „da bi se uskladila rešenja koja se odnose na ograničenje brzine na autoputu sa većinom zemalja EU.“ Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, ne veruje da će povećanje maksimalno dozvoljene brzine pozitivno uticati na bezbednost saobraćaja:
- Ali svakako da postoje neki drugi strateški interesi, čim se Vlada odlučila na ovaj potez. Države sa najbezbednijim saobraćajem u Evropi, poput Švedske, Norveške i Velike Britanije, nisu podigle ograničenje na 130 kilometara na sat, već je dozvoljena brzina na autoputu manja od 120 kilometara - objašnjava on i dodaje da ukoliko se podigne brzina sa 120 na 130, od Horgoša do Preševa, vozači će uštedeti samo 22 minuta, pod uslovom da nigde ne stanu i konstantno voze 130 kilometara na sat.
Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta, kaže za „Alo!“ da je povećavanje dozvoljene brzine sporno jer su već neke velike zemlje to pokušale i od toga odustale.
- U Americi je dve godine važilo povećanje brzine na 130 kilometra na čas. Onda je ta zemlja vratila brzinu na 120 zbog povećanog broja saobraćajnih nezgoda i poginulih u saobraćaju. S druge strane, u najbezbednijim zemljama sveta u kojima je najmanje saobraćajnih nesreća i poginulih po glavi stanovnika - Engleska, Japan, Danska, Norveška, Švedska, nigde nećete naći da se vozi 130 na sat! Insistirao sam da predlagač povećanja brzine u Srbiji na 130 na sat argumentovano objasni šta se time dobija - kaže taj stručnjak i odmah odgovara:
- Time ne dobijamo ništa bolje! Osim veće potrošnje goriva i manje bezbednosti saobraćaja. Ukoliko se išlo na skraćenje vremena putovanja, onda je to samo osam odsto. Onaj ko na granici u Horgošu čeka tri sata, taj neće moći da nadoknadi izgubljeno vreme jer će u Srbiji morati da poštuje predviđenu brzinu vožnje - kaže prof. Vujanić.
Kako on dodaje, razvijene i bezbedne zemlje podigle su brzinu vožnje na 130, ali istovremeno uvele rigorozne kazne za nepoštovanje propisa.
- Bilo bi mi drago ukoliko bismo posle godinu dana od uvođenja povećanja brzine na 130 kilometra na čas izmerili broj saobraćajnih nesreća i poginulih. Ukoliko to bude veće u odnosu na vreme kada je brzina bila manja, onda neka taj koji je predložio promene podnese ostavku na funkciju jer je ugrozio bezbednost saobraćaja - naveo je on.
Promena zakona, pa usklađivanje signalizacije
Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, rekla je da je njeno ministarstvo već tražilo od MUP-a da izvrši procenu na kojim deonicama može da se poveća brzina. Nakon što se promeni zakon, uslediće promena signalizacije na putevima. Kada budu usvojene izmene, to automatski ne znači da će na svim deonicama autoputa biti dozvoljena brzina od 130 kilometara na sat, ali definitivno hoće na onim delovima koji su novi i modernizovani.
Ograničenje brzine u kilometrima na sat
Norveška 110
Švedska 110
Velika Britanija 112
Nemačka bez ograničenja
Hrvatska 130
Mađarska 130
Bugarska 140
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
