KRAGUJEVAC POGOĐEN 11 PUTA! Sprema se TUŽBA, iznete NEPOBITNE ČINJENICE o posledicama bombardovanja SRJ

U Nišu je održan međunarodni simpozijum o posledicama NATO bombardovanja SRJ, a general major u penziji prof. dr Spasoje Mučibabić kaže da su međunarodni stručnjaci govorili otvoreno, stručno i davali optimistične savete o dolasku do cilja.

Kaže da su posledice osiromašenog uranijuma jasne i nepobitne, te da za njih postoje dokazi koje potkrepljuje nauka. Ovi dokazi biće osnov za tužbu protiv NATO.

Ovo treba pokrenuti kao svetski problem, budući da je korišćeno oružje koje koje je zabranjeno. Referenti su bili i domaći stručnjaci i postoje parcijalni podaci kojima je potrebno naći pravo mesto i izvesti zaključke. Zatim sve treba dati u ruke pravnicima - kaže Mučibabić.

Osiromašeni uranijum je radioaktivi kontaminant koji ima svoje toksične karakteristike.

- Njegovo vreme poluraspada je četiri i po miliona godina, što znači da će kontaminacija imati dugoročne i nesagledive posledice. Količina osiromašenog uranijuma je ogromna i procenjuje se na deset do petnaest tona. Posledice nisu do kraja istražene, ali one koje su se pojavile dokazuju da je osiromašeni uranijum ispoljio svoje dejstvo - kaže general major u penziji.

Kada je reč o agresiji na SRJ pod nazivom "Saveznička snaga", NATO je priznao da je koristio 30.000 projektila, ali saznanja Vojske Jugoslavije su da je korišćeno oko 50.000 projektila.

- Težina jezgra bila je oko 298 grama, dolazimo do podatka da je bačeno oko 15 tona osiromašenog uranijuma. Prema ruskim podacima, upotrebljeno je oko 90.000 municije, odnosno oko 27 tona radioaktivne municije - kaže penzionisani pukovnik PVO.

NATO je priznao da je ova municija korišćena na oko 90 lokacija, od toga 82 na KiM, osam na jugu Srbije i jedna u Vojvodini, kaže Aničić. Prema najnovijim istraživanjima, gađano je 112 lokacija.

Više od 200 Kragujevčana tokom bombardovanja zadobilo je lakše i teže povrede, a na svu sreću nije bilo žrtava. Materijalna šteta je nesagledivih razmera, a fabrika “Zastava” je pretrpela najveće gubitke.

Muzej “21. oktobar” i Istorijski arhiv Šumadije su oštećeni prve večeri bombardovanja, 24. marta, kada je sa 2 "tomahavk" krstareće rakete pogođena kasarna “Milan Blagojević” u Šumaricama.

Sa više projektila, u noći između 8. i 9. aprila, dejstvovano je po objektima u “Zastavi”. Fabrika automobila i Energetika su bile pogođene, a bombe su razorile i deo Zastava kamiona. Pričinjena je i velika materijalna šteta na stambenim objektima u centru grada.

Najveća šteta pričinjena je u drugom bombardovanju “Zastave”, koje je bilo 12. aprila 1999. godine u noći između prvog i drugog dana Uskrsa.

Tada je fabriku pogodilo 14 avionskih projektila "vazduh-zemlja", a jedan projektil koji je pao kod ulaza “Šest topola”, nije eksplodirao. Potpuno su razoreni “Kovačnica”, “Lakirnica”, zgrada Elektronsko-računarskog centra i “Alatnice”.

U noći 13 aprila, raketirano je vojno skladište rezervoara sa gorivom u selu Leskovac kod Knića, na koga je ispaljeno pet projektila koji su uništili ogromne količine goriva. A odmah sutradan, u ponoć između 14. i 15. aprila ispaljeno je osam projektila na objekte u blizini Železničke stanice.

Pošta na Aerodromu je pogođena u noći 9. maja, ali projektil nije eksplodirao.

Kasarna “Vojvoda Radomir Putnik” u centru Kragujevca, bile je meta NATO aviona 28. maja, i pogođena je sa tri projektila. Velika materijalna šteta na vojnim objektima se vidi i danas, 16 godina kasnije, a od detonacija su popucala mnoga stakla u centru grada.

Poslednji zabeležen napad na Kragujevac se dogodio 30. maja, kada je uništen antenski stub predajnika Radio Kragujevca koji se nalazio pored Instituta za strna žita. Špekulisalo se da je taj projektil bio namenjen neeksplodiranoj raketi u pošti na Aerodromu kako bi je aktivirao.

Sve vreme dok su trajali vazdušni udari, svakodnevni preleti aviona, krstarećih raketa i zvuci sirena za početak vazdušne opasnosti su ulivali strah kragujevčanima, koji su i uprkos sveopštoj opasnosti i ogromnoj šteti u gradu istrajali i izašli jači.