Ako pravite OVE GREŠKE, nikada nećete naći (dobar) posao!

Nezaposlenost je problem koji pogađa gotovo sva društva u manjoj ili većoj meri, a on trenutno najviše utiče na najmlađu radnu snagu – milenijalce, tj. osobe pretežno u dvadesetim i tridesetim godinama. Procenjuje se da je širom sveta preko jedne trećine pripadnika ove generacije nezaposleno i ima velike probleme sa pronalaženjem posla. Iako je problem nezaposlenosti sistemski, veoma čest uzrok nezaposlenosti na dug period dolazi iznutra – od samih nezaposlenih. Sledi prikaz najkrupnijih grešaka koje uporno ponavljaju oni koji dugo ne mogu da pronađu posao.

Završili ste fakultet i čekate da vas posao nađe

Nije mali broj osoba koje smatraju da su danom dobijanja fakultetske diplome rešili svoju budućnost i egzistenciju. Oni žive u zabludi da će im posao zakucati na vrata i doneti obilnu sumu novca za, verovatno, ne tako mnogo rada. Malo je reći da je ovakav način razmišljanja pogrešan. Ovo se jednostavno neće desiti, a čak i da postoji mogućnost da vas poslodavci oduševljeni vašom diplomom vuku za rukav, pasivan pristup je u najčešćem broju slučajeva poguban jer lako možete da postanete još jedna novinska priča u nizu o diplomiranim stručnjacima koji čekaju pet godina na birou za zapošljavanje.

Imate previsoko mišljenje o sebi

Greška koja se u neku ruku oslanja na prethodnu. Mnogi nezaposleni smatraju da treba da prihvate posao tek onda kada ispunjava sve njihove kriterijume, a koji su skoro po pravilu daleko od realnosti i na njih neće da odgovori nijedna kompanija. Ovo se prevashodno odnosi na one koji traže svoj prvi posao jer takve osobe najčešće ne shvataju dobro prilike na tržištu rada i propuštaju prilike za posao koje im se učine ponižavajućim. Međutim, ono što takve osobe ne shvataju jeste da je karijera dugotrajan proces i da su ekstremno retki slučajevi da se iz školske klupe uskoči u fotelju. Mnogi direktori najvećih preduzeća su do svojih pozicija došli radeći početne poslove koji su hijerarhijski najniži, a ni volontiranje i sticanje radnog iskustva kroz praksu im sigurno nije bilo ispod časti.

Niste spremni na prekvalifikaciju

Još jedna, za mnoge bolna istina novog doba je mogućnost da vaše znanje i vaša diploma ne vrede prebijene pare iako ste se njih pomučili i utrošili dosta vremena. To je za mnoge prelomna situacija. Oni tvrdoglavi i gordi neuspešno će pokušavati da reše problem ne menjajući pristup, smatrajući da se posao mora pojaviti kad-tad. Mudriji će shvatiti da jedan loš izbor u životu ne mora da vodi sledećem i preuzeće stvar u svoje ruke. Detaljno će osmotriti situaciju na berzi rada i izabraće školovanje koje će im omogućiti da naprave odličnu karijeru u najperspektivnijim oblastima rada kao što su npr. informacione tehnologije.

Na razgovoru ne pokazujete ništa od onog što ste naveli u CV-ju

Imajte na umu da, ma koliko dobro izgledao vaš CV, on nije garant da ćete dobiti bilo kakav posao. Jedna od najčešćih zamki u koju upadnu oni koji se dugo muče sa pronalaženjem posla je da pokušaju da obmanu poslodavca „ulepšavajući” svoj CV preuveličanim ili čak lažnim informacijama u vezi sa tečnim znanjem engleskog jezika ili PHP programiranjem. To ne bi trebalo da radite nikada jer će razotkrivanje neistina biti bolnije od same činjenice da nemate posao. Jednostavno, živ razgovor sa menadžerom ljudskih resursa ili direktorom kompanije služi, između ostalog, i za proveru detalja koje ste naveli u svojoj radnoj biografiji, a njima neće biti teško da prevaru otkriju. Čak i da uspete da ih obmanete i dobijete posao, desiće se još gore i neznanje će isplivati u procesu rada, a time ćete sebi napisati najgoru moguću preporuku.

Nemate predstavu šta želite u životu

Možda i srž svih problema. Oni koji nemaju makar konture sopstvene projekcije u budućnosti nalaze se u veoma teškoj poziciji. Nemogućnost definisanja želja često dovodi do toga da čak ni sopstveni kvaliteti ne mogu da se sagledaju racionalno. Ovakve osobe su često bezvoljne i sklone samopotcenjivanju, što im otežava i onako komplikovanu bitku za pronalaženje posla. Traženju često pristupaju stihijski i konkurišu na sve moguće poslove bez ikakve selekcije misleći da tako povećavaju sebi šansu za zaposlenje. U realnosti se to završava ili dugoročnim nezaposlenjem ili čestim menjanjem loših, teških i veoma slabo plaćenih poslova.

Veoma je bitno napraviti razliku između objektivnih i subjektivnih okolnosti koje dovode do nezaposlenosti. Zaključak da se problem može rešiti isključivo onda kada se sami založite da ga pobedite je neophodan da biste izašli iz zone nezaposlenosti. Bitno je promeniti način razmišljanja, pobediti pasivnost i shvatiti da je konstantno učenje i usavršavanje u najisplativijim oblastima poput web dizajna, programiranja mobilnih aplikacija ili softverskog inženjerstva jedan od najboljih načina da se nezaposlenost pobedi.

(Kurir)