Upoznajte Šumadinca, "UBICU OBLAKA"

Ovako žive i Mikica Milivojević i Mihajlo Prodanović iz sela oko Topole. Sva trojica su strelci, čuvari voćnjaka u kraju čiji se izvoz voća meri desetinama miliona evra godišnje.

SVI KRIVE STRELCE

- Mi strelci smo šest meseci mobilni i tada živimo kao u vojsci. Svi planovi 24 sata zavise ti od vremenske prognoze. Motorola je uvek blizu tebe. Radarskom centru Bukulja javljamo se dva puta dnevno. U 10 ujutru je prva prozivka, a mi se odazivamo po brojevima. Ovo je raketna stanica broj 23 i meni je ovde ime "broj 23". Kada se očekuje jak udar, javljaju iz radarskog centra da budemo pripravni, napunimo baterije za motorolu, spremimo hranu i vodu i čekamo komande - kaže Dragan Nedeljković, strelac iz sela Plaskovac.

Kaže da mu se za 15 godina nikada nije desilo da se nije javio na prozivku, da nije dejstvovao kada je trebalo, bez obzira na nevreme.

- Stavljam rakete u lanser, podižem pogled i vidim munju dok se s neba spušta ka tlu, kao da mnogo jakog svetla pada na tebe. I vidim je kako se "sliva" na stub na kome je gromobran, na par metara od mesta gde stojim. Ali, nije opasno, ako ne diraš metalnu ogradu sa kojom je gromobran spojen - smeje se Dragan na izbezumljena lica sagovornika.

Kaže da je opasnije kada usred nevremena od četiri rakete dejstvuje samo jedna, tri zataje. Iako 10 minuta nakon pucanja strelac ne sme da priđe lanseru, Dragan kaže da je jednom morao. Prišao je, vadio jednu po jednu neeksplodiranu raketu i stavljao nove. Da je neka pukla ubila bi ga, svaka raketa je bomba. Na pitanje zašto je rizikovao život, Dragan objašnjava da ne bi mogao da podnese teret odgovornosti ako neko za par minuta grada izgubi godišnju zaradu, a možda i celokupnu imovinu ukoliko je uzeo kredit da bi podigao voćnjak.

ČUVAJU MILIONE EVRA

Strelac Mikica Milivojević takođe ima deceniju i po staža na protivgradnoj stanici. Čuva svojih 15 hektara pod voćem i tuđih 1.500. Trenutno raspolaže sa šest raketa i moli se za miran maj, najrizičniji mesec.

- Ukrug ima još pet raketnih stanica što je dovoljno, kada bi imali dovoljno raketa. Po jednoj stanici bilo bi optimalno 15, ali nekada imamo tek po dve. Kada naiđe gradonosni oblak pucaš čime imaš. Ako vidiš da to nije dovoljno, možeš samo da gledaš katastrofu koja se događa. Grlo se zgrči, znaš da će lica mnogih u selima okolo do sutra "pocrneti". Tako je bilo 2014. godine kada je nevreme za 20 minuta satrlo voćnjake i na teritoriji opštine Topola načinilo štetu od 46 miliona evra - seća se Milivojević.

Sezona odbrane od grada počela je 15. aprila i trajaće do sredine oktobra. U opštini Topola 28 strelaca radi na 14 protivgradnih stanica.

BRŽI OD AUTOMATIKE

Mihajlo Prodanović iz Blaznave je voćar, a strelac je 12 godina. Objašnjava da je sve što rade isključivo po komandi radarskog centra. Dobiju koordinate za gađanje i naređenje koliko raketa ispaliti.

- Postoje i automatski lanseri, ali mi, iskusno strelci, znamo da budemo brži od automatike. Ja sam u kućici. Kada radarski centar prozove moju stanicu, broj 22, javim se. Dok saslušam komandu, već sam okrenuo lanser gde treba, utrčao u kućicu i ispalio. Moram biti unutra, ne bi valjalo da neka pukne dok sam napolju. Jednom sam uključio štopericu, za sve mi treba sedam do osam sekundi, da uradim sve i vratim se u kućicu - objašnjava Prodanović.

Srpski strelci "ubice grada" uglavnom su i sami poljoprivrednici, oni kojima je najviše stalo i najviše će žrtvovati da spasu njive i voćnjake. Država ih plaća 4.000 dinara mesečno, a opštine dodaju koliko koja može. U Topoli na državne četiri, opština strelcima plaća još četiri hiljade.