Struja u crvenoj zoni prve tarife deset puta je skuplja od "iste" struje u zelenoj zoni druge tarife. Pogledajte cenovnik struje koji je namenjen nama običnim građanima kako bi lakše razumeli zašto se cena na računu toliko mnogo razlikuje u raznim vremenskim periodima i za različitu količinu preuzete energije. Većina građana misli da su pokradeni.
Pokušaćemo da cene struje narodski kažemo i maksimalno jednostavno objasnimo.
Elektroprivreda je ponudila izuzetno jeftinu struju, čak jeftiniju od uglja i plina, ali samo u određenom vremenu i određenoj količini.
Ovo je elektroprivreda ponudila iz razloga što noću ima viškova struje, a danju je nema dovoljno. Kada u vreme najveše dnevne potrošnje elektroprivreda mora da uveze struju iz okruženja koje je takođe nema dovoljno, mora da je plati višestruko skuplje od cene za koju je prodaju.
Elektroprivreda se ovako izrazila kroz cenu struje:
"Uzmite struje u količini 1590 kWh mesečno, preko te količine plaćaćete kaznenu cenu po crvenoj zoni, jer tada moramo da uvozimo skupu struju. Do ove količine preuzmite struju u manjoj tarifi četiri puta jeftinije od struje u prvoj tarifi, cena ove jeftinije struje je jeftinija od uglja, ovo Vam nudimo kao maksimalnu stimulaciju da struju koristite onda kad je imamo dovoljno a to je noću od 24h do 08h. Potrudite se malo, napunite svoje termo peći i bojlere noću, platićete četiri puta manje".
Još jednu važnu stvar treba imati na umu. Količina energije od 1590 kWh mesečno, nije dovoljna, nije predviđena za grejanje kuća i stanova.
U ovoj količini ima mesta za dogrevanje, na primer jedna TA peć od 3kWh se puni 8 sati, to je 24 kWh dnevno ili 720 kWh mesečno.
Ovo čak može biti i dovoljno za grejanje manjih dobro izolovanih stanova. Upravo iz tog razloga napravljena je familija uređaja SPAS-2T. Jeftina struja u elektroprivrednom sistemu Srbije može se koristiti – preuzeti svakog dana u periodu od 24h - 08h, odnosno 8 sati dnevno, dovoljno da se napuni potpuno prazna TA peć, ili svaki bojler u stanu.
Jeftina struja je oko četii puta jeftinija od struje u prvoj tarifi.
Jeftina struja je jeftinija od uglja, ukoliko potrošnja ne prelazi 1590 kWh mesečno. Druga tarifa ima stimulativnu cenu - kao kad kupujete nešto na akciji.
Jeftina struja nije planirana za osnovni izvor grejanja objekata (politikom cena EPS-a), što je i logično jer postoje jeftiniji izvori energije, pa je zato cena električne energije sa tako povoljnom cenom i ograničena na 1600 kWh mesečno po domaćinstvu.
U Evropi ne postoji ovoliko velika razlika između prve i druge tarife, i nigde nije jeftina struja jeftina kao kod nas. Ovaj odnos cena jeftine i skupe struje i struje u crvenoj zoni nije slučajno ili bez veze napravljen.
Elektrodistribucija ima viškova struje noću a nedostaje joj struje u danju, naročito na velikim hladnoćama, a u zadnje vreme i toplotama. U tim takozvanim vršnim periodima ili vršnoj potrošnji elektroprivreda mora da uvozi struju, a posto je nema dovoljno u okruženju, njena cena je višestruko skuplja od "normalne" struje.
Ova cena bi bila potpuno neprihvatljiva za građane, pa je zato i napravljen takav cenovnik koji maksimalno stimuliše potrošače el. energiju onda kad je ima dovoljno. Ova stimulacija je toliko velika da je praktično do 1600 kWh u drugoj tarifi jeftija od uglja. Ovakvom ispravnom politikom cena portošnja vršne energije se jako smanjuje, a ono sada relativno malo struje što se uvozi građanima se naplaćuje kroz prvu tarifu i kroz potrošnju preko 1600 kWh u crvenoj - kaznenoj zoni.
Jeftina struja je najracionalnija za dogrevanje objekata i korišćenje svih ostalih potrošača do iznosa od 53 kWh ukupno dnevno, odnosno 1590 kWh mesečno. Naravno jeftinija struja se može koristi i preko 1600 kWh ali znatno većoj ceni.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
