Kragujevac, 1935. je godina. Momčilu, rentijeru, su već 72 godine i rešen je da sastavi testament i po svom nahođenju podeli poveliku imovinu. Dobiće je Momčilova supruga Rosa, udata ćerka i unuci. Ali, ako zet koji živi sa njima u kući Rosu ne bude poštovao, završiće na ulici. Nije se Rosa te 1935. izborila za svoja prava, ali imala je muža koji je bio spreman da njena prava i dostojanstvo brani i sa onog sveta.
"Kako sam božjom milošću u mesecu maju ove 1935. godine preživeo punih 72 godine svoga života, te iako sam blagodareći bogu još i danas zdrav i potpuno svestan…ovim testamentom kao mojim zaveštanjem hoću u svakom slučaju moje smrti da učinim raspored sa svojom dosadašnjom imovinom", započinje Momčilo svoj testament.
On navodi koga od naslednika ima - suprugu Rosu, ćerku i zeta, unuke. Pobrojava i imovinu, dve povelike kuće u širem centru Kragujevca i dućan u jednoj od njih. Na spisku su i akcije u nekoliko banaka, značajne vrednosti. Rentijer će i posle smrti imati lepe prihode, a sve ih nasleđuje supruga Rosa. Takođe, zet i ćerka koji žive u Momčilovoj kući Rosi će nakon njegove smrti mesečno "na ime stanovanja i zajedničkih kućevnih troškova" morati da isplaćuju tadašnjih 1.000 dinara.
- Ako ovo naš zet Aca ispunjavati ne bi hteo kao i to - ako se ne bi mogao iz ma kakvih uzroka sa mojom ženom Rosom slagati, istu ne poštovati i čuvati kao svoga roditelja, to na zahtev moje žene Rose ima se bezuslovno naš zet Aca ....sa svojom porodicom iz moje kuće iseliti, i u tom slučaju moja žena Rosa može po svom nahođenju polovinu kuće i drugom licu pod zakup izdati, i sebi prihod za svoje izdržavanje povećati sve do svoje smrti - jasan je Momčilo.
Dve godine kasnije, on je preminuo, pre svoje supruge Rose, o čijoj se dobrobiti i pisano pobrinuo.
Ipak, testament kragujevačkog rentijera iz 1935. godine, u kom on posebnu pažnju obraća na to kako će mu živeti udovica, nije novina u centralnoj Srbiji. O svojoj se supruzi Smiljki, Dragutin pomoravski težak, daleke 1905. pobrinuo predbračnim ugovorom! Ovaj je dokument danas muzejski primerak i čuva se u Zavičajnom muzeju u Jagodini.
- Ja, Dragutin Todorović, težak iz Mijatovca, uzimam sebi za ženu Smiljku, udovu Životija Tomića, bivšeg težaka iz Lozovika, pod sledećim uslovima: da sam dužan po venčanju čuvati je i paziti kao svog druga i sa njom u bračnom životu živeti kao što dolikuje časnim, valjanim i poštenim ljudima, da sam dužan sve vreme našeg bračnog života činiti joj sve ono što nalaže dužnost jednog dobrog i uglednog domaćina - obećao je i pisano Dragutin.
Ovim su ugovorom precizirana i Smiljkina prava, naročito zbog toga što su oboje bili udovci, i imali decu iz prvog braka.
- Moja deca od prve mi umrle žene, i deca ako bi se sa Smiljkom izrodila u ovome braku, posle moje smrti Smiljki imaju dati iz imanja ili iz gotovine moje 840 dinara u novcu i udovičko izdržavanje - bio je mudar neuki jagodinski težak, ali muškarac zaštitnik.
Prema rečima etnologa Zavičajnog muzeja u Jagodini Miodraga Aleksića, ovaj ugovor govori da u to vreme žena nije bila podređena i da je to bio život pun hrišćanske solidarnosti, a patrijarhalno pravo podrazumevalo je da se vodi računa o svakom članu porodice.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
