Oluja koja je pogodila nekoliko gradova Srbije u prošlog vikenda izazvala je veliku materijalnu štetu, a nekoliko osoba je povređeno. Petogodišnji dečak iz Borče je još uvek životno ugrožen nakon povreda zadobijenih tokom nevremena.
Na pitanja da li su oluje takvog obima neuobičajene za naše prostore, imaju li posebne karakteristike, i koliko mogu biti česte u Srbiji, odgovorio je Goran Mihajlović, načelnik Nacionalnog centra za hidrometeorološki sistem rane najave i upozorenja.
- Olujno-grmljavinske nepogode, praćene vetrom nisu neuobičajena pojava za naše područje i dešavale su se i prethodnih godina. Jedan od primera koje pamtim je oluja koja se desila 31. avgusta 2003. u Zrenjaninu. Osnovni uzrok nevremena u nedelju jeste premeštanje atmosferskog fronta, odnosno izražena advekcija. To znači da su dve vazdušne mase počele da se kreću i struje vodoravno, jedna hladna, vlažna i nestabilna, a ispred nje druga, topla - rekao je Mihajlović.
RHMZ je blagovremeno izdao upozorenja i prognoze, koje su se u potpunosti ostvarile, kaže on.
- Ovo su osnovne karakteristike, a poseban naziv za ovu pojavu ne postoji. Radi se o intezivnom razvoju toplije mase ka hladnijoj, što je propraćeno olujnim vetrom, jakim pljuskovima i pojavom sugradice i grada. To i jeste karakteristično za oblake roda kumulonimbus ili olujno-grmljavinske oblake - objasnio je Mihajlović.
Sve češća pojava tornada u Srbiji
Za pojavu tornada karakteristična je levkasta struktura ispod baze oblaka, koja se prostire do zemlje, a u prethodnim godinama i decenijama su ove pojave zabeležene na našim prostorima, pa u tom smislu, kako kaže Mihajlović, ne možemo reći da smo na Balkanu "imuni" na tornado.
On kaže da je pojava tornada svakako retka, ali da su se događali, na primer, u Somboru (2010. i 2014.), Inđiji (2013), Šopićima (2014), Tordi (2013).
Oluje koje su pogodile ova mesta takođe su zasnovane na izmeštanju toplih i hladnih vazdušnih struja, a rezultat je, ponovo, bila velika materijalna šteta.
- U pojedinim slučajevima dolazilo je i do nastanka levkaste strukture ispod baze oblaka, koja se spuštala do zemlje. Ova pojava se u našem jeziku zove tromba, a kada se pojavi iznad vodene površine, u pitanju je pijavica.
Za razliku od tornada koji se javljaju u Americi, ove pojave kod nas su znatno slabijeg inteziteta, u smislu jačine vetra i razorne moći, pojasnio je Mihajlović.
Sjedinjene Američke države su zemlja u kojoj su tornada najzastupljenija, te se zbog toga čitava jedna oblast srednjeg zapada, od Teksasa do Nebraske i Ajove naziva Aleja tornada.
Mihajlović dodaje da je ovih pojava u Srbiji svakako bilo i u prethodnim godinama i decenijama, ali danas ih je, s obzirom na mogućnosti mobilnih telefona, lakše zabeležiti, te snimci vrlo brzo završe na društvenim mrežama i u medijima.
Takođe, jedna od posledica globalnog zagrevanja i klimatskih promena jeste češća i intenzivnija pojava ekstremnih vremenskih situacija – zaključuje ovaj stručnjak.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
